Вајар се отиснуо у овчарство
КОНАК: Милета Бенић из села Конак, у општини Сечањ, по професији је вајар.
Предавао је ликовно васпитање у школи у Конаку, а од када је у пензији узгаја овце.
- Ја сам вам вискоквалификовани бојтар - каже уз осмех Милета, који и ове мајске дане проводи са својим овцама расе бергамо на паши.
А овчарством је Милета почео да се бави случајно.
- Таст је имао четири овце које су биле код чобана у Боки. Када је 2006. таст, на жалост, преминуо, ташта ме је звала ме је ташта и каже – иди у по овце. Па шта да радим са њима, питам, а ташта каже – шта хоћеш, продај. Жена и ја смо одлучили да их оставимо преко зиме, па продамо на пролеће, али смо их толико заволели, а и оне су почеле да се јагње, да нам је било жао. И тако од те четири, стигли смо до стада од преко 200 оваца, шиљежанки, јагњади. Прошли смо кроз процес матичења, није било лако, куповали смо прикључне машине, узимали земљу у закуп и то све је трајало, ето, више од десет година. Данас смо задовољни, пре две године смо успели да остваримо и субвенције. Најисплативије у овом послу је продаја јагањаца – каже Бенић.
Од прошле године, Милети се у послу прикључио и син.
– Од оваца може пристојно да се живи. Пуно се ради, има доста и трошкова, али трудимо се да неке ствари одрадимо и сами, а оно што мора да се плати то платимо. За прехрану у току зиме потребно нам је 5.000 бала сена и детелине. Људе који товаре плаћамо од 13 до 15 динара по стогу, плус храна, пиће и остало. Шишање оваца је посебна прича. По овци, то кошта између 150 и 200 динара. Сада је син купио електричне маказе, професионалне, па ћемо пробати сами – прича Милета.
Бенићеви не музу овце, јер кажу, тада се чешће јагње. Њихове имају и три јагњења у две године. Вуну продају накупцима.
– Ту сам мало киван на државу. Дозвољава да вуну откупљују накупци који онда и диктирају цену. Прошле и претпрошле године је цена била катастрофа. Ове ће изгледа бити мало боља – каже Милета.
Почело је случајно, а завршило се великом љубављу и посвећеношћу.
– Не да се не кајем, него ми је овчарство донело нову димензију у животу – завршава Милета Бенић, вајар, пензионер и овчар из Конака.
Ж. Б.