Раст цена некретнина погурао сомборску новоградњу

Ова чињеница је у Сомбору условила и пораст броја инвеститора у станоградњи, који се, захваљујући актуелном Генералном плану који им је то омогућио, све чешће одлучују за градњу вишеспратница у самом центру града.

Мада Сомборци, генерално, не гледају превише благонаклоно на ницање нових вишеспратних зграда у самом срцу града, који би као амбијенталну целину требао да штити за то надлежан Покрајински завод за заштиту споменика, само у првој половини ове године издато је пет дозвола за градњу, са нових 90 стамбених јединица и двадесетак локала, чија би укупна површина била чак 11.000 квадратних метара.

Као и свака роба, тако и нови станови у Сомбору имају своју цену коју диктира тржиште, па је већа потражња само један од разлога што цене новоизграђених станова у овом граду полако, али сигурно расту. Тренутно се на самом ободу најстрожег центра града завршава зграда чији је инвеститор локални власник ланца продавница мешовите робе и у којој је квадратни метар стана 850, а локала чак 1.000 евра, што је цена незабележена у овом миленијуму. Има додуше и нешто јефтинијих квадрата који се и данас граде унутар четири гласовита сомборска Венца, па се ипак може рећи да је просечна цена неких стотинак евра нижа, која додатно може пасти за пет одсто укупне цене, уколико се договор с инвеститором постигне пре почетка градње.

Инпути су све већи, материјал, енергенти... а можда је то највидљивије код радне снаге, које је све мање, тврди један од већих инвеститора, који је пристао да појасни стање на овом тржишту уз услов властите анонимности.

Како је додао, квалитетни мајстори су одавно отишли пут западне Европе, њима су се придружили и ови приучени, па данас ни за дневницу од 35 или 40 евра не можете наћи квалификованог зидара, армирача, тесара или столара.

При томе, таксе за уређење грађевинског земљишта су сваке године све више, али макар данас, након увођења система електронског подношења захтева, не морате дуго да чекате на дозволу за градњу, што се решава унутар месец дана, каже наш саговорник.

Овом сомборском предузетнику познато је да великом броју Сомбораца није претерано драго што се зидају вишеспратнице у архитектонски старом, строгом центру града, али каже да се зида по правилу, на плацевима одавно запуштених и урушених кућа.

За разлику од других градова, Сомбор нема проблем са капацитетима водовода, канализације или електромреже, што због тога што се и у време инфраструктурне изградње рачунало на далеко већи број становника, што због тога што се тада постојећи број становника додатно и смањио, указује овај сомборски инвеститор.

Из сомборских агенција за промет некретнина потврђују да се у последње време новоградња преселила са некада најатрактивнијег дела града, Нове Селенче, на ужи део Сомбора оивичен саобраћајницама названим по српским војводама из Првог светског рата, али и улице које се уливају у центар најзеленијег српског града.

Док цене станова у новоградњи расту, породичне куће у самом граду, али поготово у околним селима се продају, најчешће безуспешно, за багателу. Тако се у оближњој Купусини, додуше селу апатинске општине, одлично одржавана кућа са економским двориштем и пространом баштом може купити и за свега 10.000 до 15.000 евра.

Неславни рекорд држи Риђица најудаљеније село сомборског атара на смој граници са Мађарском у којој се до сасвим солидног крова над главом долази и за суме мање од 5.000 евра.

Потражња за новим стамбеним јединицима константно расте, па су делимично измењени стандарди по којима се тражи нови кров над главом, потврђује нам Итана Лалић из овдашње Агенције за некретнине „Мирна РМ“ која послује на сомборском тржишту четврт века.

Данас су наши клијенти за нове квадрате најчешће млади брачни парови, запослени или у државном, јавном сектору или у појединим, боље стојећим сомборским компанијама, којима високо образовање обезбеђује боље позиције и нешто веће зараде, па самим тим и бољи кредитни рејтинг у пословним банкама, каже Итана Лалић, наглашавајући да се најчешћи упити оваквих клијената за куповину стана у новоградњи односе на стамбене јединице површине од 55 до 80 квадратних метара, док једнособне станове мање квадратуре купују старији Сомборци, обично након смрти једног од супружника, после чега продају породичне куће и селе се у станове лакше за одржавање.

Текст и фото: Милић Миљеновић