Академици о бомбардовању: Стравичан злочин, циљ опкољавање Русије

Бомбардовање Србије је злочин, злочин баналан у својим разлозима и објашњењима. Није било усмерено против једног човека, једне породице или једне идеологије - било је усмерено ка колективитету, истакао је Костић на скупу "20 година од НАТО бомбардовања".

Он је поручио да не сме да се заборави суровост којом је то бомбардовање изведено.

Ми са тим злочином не можемо да бежимо од света, али га морамо носити са собом. Успомена од пре 20 година мора остати у нашој елаборацији правца и пута којим желимо, закључио је Костић.

Аладемик Душан Ковачевић указао је да је у злочиначком нападу на Србију употребљено све осим атомске бомбе, "који је једна сила помињала", а народ који је доживео најстрашнија страдања у два светска рата, проглашен је геноцидним на крају тог века.

Према његовом мишљењу, то је све урађено како би се створила најбржа копнена веза Јадранског са Црним морем, од Албаније, преко Косова, до Бугарске, што је "глобални стратешки пројекат опкољавања Русије".

Ковачевић је констатовао да је, пошто је југ Србије на том путу, на делу мржња и "покушај да се ово мало земље раскомада".

Намеће се питање да ли су данас право и правда два супростављена појма. Да ли је могуће да се данас страшан злочин назива праведним. Преко тих злодела се прелази са великом дозом цинизма и ругања, нагласио је он.

Ковачевић је запитао и да ли је могуће да се Срби као народ и данас деле и споре.

Ми смо и у најтежим прикилама, као данас, кад се боримо за опстанак, сами себи опасни по живот, констатовао је Ковачевић и подсетио на реченицу коју је написао пре 30 година: Да ли је могуће пронаћи прави пут у спас, када су

они и када смо ми против нас?

На академији су делове оног што су говорили и стварали за време бомбардовања говорили академици Драгослав Михаиловић, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милосав Тешић, Миро Вуксановић и други.