Akademici o bombardovanju: Stravičan zločin, cilj opkoljavanje Rusije
BEOGRAD: Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić ocenio je danas da, 20 godina posle prvih NATO bombi na Srbiju, više ništa nije isto kao što je bilo ranije, a ako ima neke koristi od toga, onda je to što smo "za nijansu mudriji".
Bombardovanje Srbije je zločin, zločin banalan u svojim razlozima i objašnjenjima. Nije bilo usmereno protiv jednog čoveka, jedne porodice ili jedne ideologije - bilo je usmereno ka kolektivitetu, istakao je Kostić na skupu "20 godina od NATO bombardovanja".
On je poručio da ne sme da se zaboravi surovost kojom je to bombardovanje izvedeno.
Mi sa tim zločinom ne možemo da bežimo od sveta, ali ga moramo nositi sa sobom. Uspomena od pre 20 godina mora ostati u našoj elaboraciji pravca i puta kojim želimo, zaključio je Kostić.
Alademik Dušan Kovačević ukazao je da je u zločinačkom napadu na Srbiju upotrebljeno sve osim atomske bombe, "koji je jedna sila pominjala", a narod koji je doživeo najstrašnija stradanja u dva svetska rata, proglašen je genocidnim na kraju tog veka.
Prema njegovom mišljenju, to je sve urađeno kako bi se stvorila najbrža kopnena veza Jadranskog sa Crnim morem, od Albanije, preko Kosova, do Bugarske, što je "globalni strateški projekat opkoljavanja Rusije".
Kovačević je konstatovao da je, pošto je jug Srbije na tom putu, na delu mržnja i "pokušaj da se ovo malo zemlje raskomada".
Nameće se pitanje da li su danas pravo i pravda dva suprostavljena pojma. Da li je moguće da se danas strašan zločin naziva pravednim. Preko tih zlodela se prelazi sa velikom dozom cinizma i ruganja, naglasio je on.
Kovačević je zapitao i da li je moguće da se Srbi kao narod i danas dele i spore.
Mi smo i u najtežim prikilama, kao danas, kad se borimo za opstanak, sami sebi opasni po život, konstatovao je Kovačević i podsetio na rečenicu koju je napisao pre 30 godina: Da li je moguće pronaći pravi put u spas, kada su
oni i kada smo mi protiv nas?
Na akademiji su delove onog što su govorili i stvarali za vreme bombardovanja govorili akademici Dragoslav Mihailović, Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milosav Tešić, Miro Vuksanović i drugi.