Свечано уручена награда Фонда Тодор Манојловић

На свечаности, присутнима су се обратили директор Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ Милан Бјелогрлић, помоћник градоначелника Душко Радишић, председник Управног одбора награде Фонда Ненад Шапоња, Милош Јоцић са Филозофског факултета у Новом Саду и лауреат Владан Радовановић.

- Бољег лауреата од Владана Радовановића нисмо могли имати, јер то је човек који већ шест деценија ствара на пољима модерног уметничког сензибилитета, у интеграцији ликовне и музичке и књижевне уметности. То је аутор који умногоме премаша границе и наше садашње и наше бивше земље – нагласио је Ненад Шапоња.

Бјелогрлић је подсетио на живот и дело славног суграђанина Тодора Манојловића, и на епитете који су га красили. Он је указао и на својеврсну мисију установе којом руководи.

- У Њујорку, на Менхетну, на углу 89. улице и Пете авеније, налази се Музеј Гугенхајм. То је музеј који има непоновљиву збирку дела савремене уметности. Градска народна библиотека, са Фондом „Тодор Манојловић“, по 27. пут прикупља дела награђених уметника. И ми прикупљамо уметничка дела модерног уметничког сензибилитета и нека се Гугенхајм причува од нас – поручио је, у шаљивом тону, Бјелогрлић.

Награђени Радовановић рекао је да се уобичајено каже да награда много значи, али да је њему ова награда заиста изузетно важна и драга.

- Својим називом, за модерни уметнички сензибилитет, веома добро описује мега стил којим се бавим од раних година свог стваралаштва, негде од 1947. године, па до данас. Ако постоји неки приступ који се зове модернизам после постмодернизма, ја немам намеру да скрећем са тог правца. Бавићу се само модернизмом, по свој прилици до краја свог живота – зарекао се лауреат.

Владан Радовановић рођен је у Београду 1932. Композицију је дипломирао у класи професора Миленка Живковића. Иницирао је оснивање Електронског студија Радио Београда, и њиме руководио од 1972. до 1999. а групу Синтум оснива 1993.

Ствара на подручју сликарства и компјутерске графике, вокално-инструменталне и електронске музике, као и књижевности, тактилизма, записа снова, пројектизма... Написао је преко 250 теоријских текстова о новим тенденцијама у уметности. Радио је у студијима у Варшави, Паризу, Утрехту и Будимпешти. Одржао  је 27 самосталних изложби у земљи и иностранству. Објавио је 12 књига, две мапе, шест партитура, три ауторске плоче, две касете и пет ауторских компакт дискова.

Добитник је бројних награда. Члан је Удружења композитора Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Од 2001. до 2012. предавао је као професор на Универзитету уметности у Београду.

Награда Фонда „Тодор Манојловић“ додељује се ствараоцима из различитих области уметности чије дело остварује аутентичну, провокативну и природну сагласност са бићем и стваралаштвом Тодора Манојловића. Песник, драмски писац, есејиста, књижевни и ликовни критичар и преводилац Тодор Манојловић (1883-1968), оставио је за собом значајну, али још увек недовољно истражену заоставштину.

Ж. Балабан