Svečano uručena nagrada Fonda Todor Manojlović

Na svečanosti, prisutnima su se obratili direktor Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ Milan Bjelogrlić, pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić, predsednik Upravnog odbora nagrade Fonda Nenad Šaponja, Miloš Jocić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i laureat Vladan Radovanović.

- Boljeg laureata od Vladana Radovanovića nismo mogli imati, jer to je čovek koji već šest decenija stvara na poljima modernog umetničkog senzibiliteta, u integraciji likovne i muzičke i književne umetnosti. To je autor koji umnogome premaša granice i naše sadašnje i naše bivše zemlje – naglasio je Nenad Šaponja.

Bjelogrlić je podsetio na život i delo slavnog sugrađanina Todora Manojlovića, i na epitete koji su ga krasili. On je ukazao i na svojevrsnu misiju ustanove kojom rukovodi.

- U Njujorku, na Menhetnu, na uglu 89. ulice i Pete avenije, nalazi se Muzej Gugenhajm. To je muzej koji ima neponovljivu zbirku dela savremene umetnosti. Gradska narodna biblioteka, sa Fondom „Todor Manojlović“, po 27. put prikuplja dela nagrađenih umetnika. I mi prikupljamo umetnička dela modernog umetničkog senzibiliteta i neka se Gugenhajm pričuva od nas – poručio je, u šaljivom tonu, Bjelogrlić.

Nagrađeni Radovanović rekao je da se uobičajeno kaže da nagrada mnogo znači, ali da je njemu ova nagrada zaista izuzetno važna i draga.

- Svojim nazivom, za moderni umetnički senzibilitet, veoma dobro opisuje mega stil kojim se bavim od ranih godina svog stvaralaštva, negde od 1947. godine, pa do danas. Ako postoji neki pristup koji se zove modernizam posle postmodernizma, ja nemam nameru da skrećem sa tog pravca. Baviću se samo modernizmom, po svoj prilici do kraja svog života – zarekao se laureat.

Vladan Radovanović rođen je u Beogradu 1932. Kompoziciju je diplomirao u klasi profesora Milenka Živkovića. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, i njime rukovodio od 1972. do 1999. a grupu Sintum osniva 1993.

Stvara na području slikarstva i kompjuterske grafike, vokalno-instrumentalne i elektronske muzike, kao i književnosti, taktilizma, zapisa snova, projektizma... Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o novim tendencijama u umetnosti. Radio je u studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Održao  je 27 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Objavio je 12 knjiga, dve mape, šest partitura, tri autorske ploče, dve kasete i pet autorskih kompakt diskova.

Dobitnik je brojnih nagrada. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2012. predavao je kao profesor na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Nagrada Fonda „Todor Manojlović“ dodeljuje se stvaraocima iz različitih oblasti umetnosti čije delo ostvaruje autentičnu, provokativnu i prirodnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića. Pesnik, dramski pisac, esejista, književni i likovni kritičar i prevodilac Todor Manojlović (1883-1968), ostavio je za sobom značajnu, ali još uvek nedovoljno istraženu zaostavštinu.

Ž. Balaban