Пензионери под старе дане беру воће, шоферишу или малтеришу
Од овог лета сезонским пословима, попут брања воћа, поврћа и других пољопривредних радова, могу се бавити и српски пензионери, а да им због уплаћеног новца за тај рад пензија не буде ни умањена нити обустављена.
Право на такав рад имају они из категорије запослених, као и ако примају породичну пензију, с тим што ће моћи да се прихвате новог посла само под условом да им је накнада коју добијају за обављање сезонских послова месечно нижа од најниже основице осигурања запослених. Једини који не треба да раде сезонски су инвалидски пензионери јер, ако и за њих стигне уплата пензијских доприноса, Фонд ПИО може покренути поступак поновне оцене инвалидности.
Законом о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима, од почетка године омогућена је уплата стажа и плаћање пореза и доприноса за све раднике, па и пензионере. Пријава радника и пензионера може се обављати свакодневно, а подаци се аутоматски прослеђују Централном регистру за обавезно социјално осигурање.
Иначе, пензионери већ неколико година у Србији раде хонорарне послове. На постоји евиденција о пензионерима који су радно ангажовани у Србији, али се процењује да их активно ради више од 30.000, и то на пословима чувања објеката, грађевини, пољопривредним радовима... Дакле, ни до сад није постојала забрана да пензионери раде, али је Законом о ПИО направљена разлика међу категоријама пензионера. Наиме, бивши запослени, самосталци и пољопривредници који су отишли у старосну или превремену старосну пензију јер су испунили законске услове, могу без икаквих проблема наставити да раде, без опасности од обуставе пензије. Они, под условом да раде легално, односно да их послодавац пријави, имају право, када и тај посао заврше, на поновни обрачун пензија. Уколико рачуница покаже да би им пензија и након тога била мања, могу одустати и наставити да примају чек који су имали и пре хонорарног рада. С друге стране, ако им хонорарни рад увећава пензију, добијају решење с новим износом.
Породични пензионери могу, по Закону о ПИО, бити радно ангажовани само по уговору о делу и по ауторском уговору, под условом да накнада за рад не прелази месечно износ најниже основице у осигурању запослених. Уколико се догоди да је уговорена накнада виша од износа најниже основице осигурања, исплата породичне пензије се обуставља.
Након пензионисања, пензионери нису у обавези да обавесте Фонд ПИО о раду и стицању својства осигурања. Послодавац који радно ангажује пензионера по било којем основу има обавезу да поднесе пријаву на осигурање и да му уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, као што чини за остале запослене. Треба нагласити да доприносе за здравствено осигурање за ангажованог пензионера послодавци нису у обавези да уплаћују јер то за њега већ чини Фонд ПИО. То је уједно и разлог зашто не постоји тачна евиденција о броју пензионера који раде јер они и не морају да се пријаве Фонду ПИО. С друге стране, послодавци ретко пријављују да су ангажовали пензионера да им ради неке послове, мада грађани и сами виде да аутобусе и камионе све чешће возе седе главе, или су у обезбеђењу они која су по годинама већ морали стећи право на пензију.
Но, ако ипак послодавац редовно пријави хонорарни рад пензионера, на крају, када за његовим ангажовањем престане потреба, Фонд има обавезу да му утврди повољнији износ пензије. Да то уради, сам пензионер мора да поднесе захтев за прерачун пензије и одлучи шта му је повољније.
Љубинка Малешевић