Како одговорити на зависност деце и младих од интернета?

Истовремено, половина њих осећала се лоше јер није могла да проводи време на интеренту, изјавила је синоћ доцент Добринка Кузмановић на трибини Хемофарм фондације на тему "Како деци ограничнити употребу електронских уређаја".



Такође, изненађујуће је висок проценат старијих основаца и средњошколаца који су били изложени штетном и негативном саџају на интернету, рекла је професорка Универзитета Сингидунум на осмој трибини "На кафи са психологом" Хемофарм фондације, на којој је говорила и министарка Славица Ђукић Дејановић.



Према речима професорке Кузмановић, анкета спроведена у Србији међу децом од 14 до 17 година показала је да је две трећине њих било изложено штетним и негативним садржајима, односно да је 60, 70 одсто гледало насиље, крв, повређивање људи и животиња.



Чак 60 одсто је гледало упутства о томе како извршити самоубиство, казала је Кузмановић.



Министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић подсетила је на опасности од интерента иако је, како је рекла, то најмоћнији извор информација у историји људске цивилизације. 



"То је проблем који је у Србији у порасту", оценила је министарка у изјави Танјугу. 



Испричала је да се на Тајланду десило да је дечак који је већ патио од менталне анорексије, умро у једној играоници, а сва су деца наставила да се гледају у телефоне, што је био аларм за стручњаке да утврде када време проведено на интернету због забаве или прикупљања информација постаје зависност.



Млађа деца би на интернету смела да проводе највише сат до сат и по, а она нешто старија до четири сата, све преко тога је зависност, навела је министарка и подсетила да претерана везаност за модерне технологије има и клиничке манифестације - деца се осамљују, занемарују хигијену, увек им је потребно још времена, љуте се, постају чак бесна ако им кажу да имају неке важније обавезе. 



Она је упозорила родитеље да су анскиозна деца и она којима је досадно или немају јасан став у већем ризику да се вежу за модерне технологије, да постану зависна и да је зато важно правилно распоредити њихово време. 



Уз све то, треба имати на уму и оно што су деца у Немачкој поручила родитељима - будите са нама да не будемо везани за интернет, напоменула је министарка.



Психолог и новинар Драган Илић, који је био и модератор трибине, оценио је да су оне помогле да се чује мишљење компетентих људи који се баве психолошким проблемима, али и да се чују сведочења оних коју су прошли кроз различите тегобе - од депресије, проласка кроз развод, преко суочавања са тешким болестима до различитих облика зависности.



Илић је у изјави Танјугу оценио да у Србији и даље постоји стигма, али и жеља да се потражи помоћ, иако и даље не знају којим путем да је потраже. 



"Чини ми се да смо се мало отворили и да постоји велико поље менталног здравља на које би морало да се одговори институционално, путем саветовалишта", рекао је Илић и оценио да је потребно да људи разбију страх од сусрета са стучњацима.



Према његовим речима, бесплатне трибине које је Хемофрарм оргаизовао сваке среде током априла и маја у Доћол плацу помогле су да се дефинишу горући проблеми.



На данашњој трибини говорио је млади јутубер Милан Инић Јасерштајн који има око 600.000 пратилаца.