Петровић: Економски раст уз већа издвајања за инвестиције

"Ако се и даље настави политика веома ниског дефицита, дефакто уравнотеженог буџета што и јесте најављена политика владе, тај опадајући јавни дуг у основи ће значити и мање каматне стопе како за државу, тако и за приватни сектор - а то онда и значи бржи привредни раст", рекао је Петровић за РТС.

Једним делом се то већ дешава и каматне стопе се смањују, али индикатор је да ми имамо још простора и потребе да идемо даље, додаје он.

Процена да ће српска економија у наредне четири године порасти за 20 одсто, реална је уколико би у међувремену издвајања за инвестиције из БДП-а са садашњих 18 достигла 23 процента, оцењује Петровић.

Он је потврдио да је и његов утисак да је после ове посете ММФ-а у завршним изјавама било највише сагласја између представника мисије, Владе и ставова Фискалног савета о животним питањима.

"Дефинитивно, самом чињеницом да је усвојено то да се уведе индексација пензија, друга ствар, ми смо још раније а посебно кад је припреман буџет за 2019. указивали да забрана запошљавања у државном сектору постаје контрапродуктивна ми сугеришемо да се упоредо ради и анализа стварних потреба за кадровима у појединим деловима - негде су вишкови негде мањкови. Има још једна ствар која није можда толико запажено прошла, где постоји велика сагласност са Фискалним саветом - а то је поновно увођење фискалних правила", рекао је он.

Петровић каже да је за њега изненађење одлагање реформе плата у јавном сектору за средину идуће године јер то значи одлагање за 2021. јер се не могу уредити платни разреди без промене буџета.