Штете ли даброви мачванским пољима
Пре више од једног века са наших простора нестао је дабар а у оквиру пројекта Министарства пољопривреде, Биолошког факултета и Специјалног резервата природе Засавица, уз донацију из Баварске, 2004. дабар је враћен у Србију, јавља РТС.
Од тада, њихов број се вишеструко увећао, а ових дана пољопривредни произвођачи у Мачви жале се да им даброви праве штету.
Дабар је биљојед, он не бира, али на мети његових зуба који су оштри попут тестере често су стабла дрвенастих биљака, лако обара дебла и прави бране.
У атару Табановића, где годинама постоји шљункара и језеро, које је познато купалиште Шапчана, настанили су се даброви, али се ретко виђају током дана, јер раде ноћу.
И не само у Табановићу, бројне породице каналима су се раселиле и до Дрине и Јадра, а на другој страни дуж Саве стигле су до Кленка.
Иначе, у Засавици има 17 породица са 80 јединки које су изградиле хумке и чак седам брана које су подигле ниво воде. Због тога се мештани мачванских села у општини Богатић жале сваког пролећа, јер вода поплави око 50 хектара обрадивог земљишта.
"Штету сам и ја видео, дрвеће је оборено. Даброве нисам видео, али кажу пецароши да их виде ноћу, или ујутру када пецају. Кажу да су дошли из 'Засавице'", прича кајакаш Драган Ковачевић.
Никола Ковачевић из Табановића такође каже да лично није видео даброве, јер нема њиве уз канал.
"Од мештана, колико знам, нико није пријавио штету, а вероватно је било неких мањих. Појединци су виђали даброве, вероватно су то неке минималне штете", додао је Никола Ковачевић.
Мештани Табановића кажу да ће пратити присуство дабра у атару и верују да неће угрозити усеве.
Када је о купачима реч, не треба да брину, јер је дабар плашљива животиња и бежи од људи.
Интересантно за овог највећег градитеља међу животињама је да имају невероватан распоред задатака у породици. Женка је задужена да гради, а материјал из природе донесе мужјак и младунци