Путин тражи благо из музеја у Загребу вредно милионе евра
ЗАГРЕБ: Руске дипломате у Загребу припремају се за прву службену посету председника Русије Владимира Путина Хрватској, до које би, како је недавно најавио руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов у интервјуу за ТАС С, могло доћи већ следеће године.
Како наводи Експрес.хр, Путин, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић и хрватски премијер Андреј Пленковић тада ће засигурно разговарати о низу важних тема: гасоводу, Агрокору, руским улагањима у хрватске компаније, хотеле, трговинској размени, украјинском питању итд.
Но, додаје хрватски протал, већ сад се на столу нашло и питање слика руског уметника Николаса Рериха, рођеног под именом Николај Константинович Рерих, тачније, питање повратка 10 његових вредних слика које се више од 85 година налазе у Модерној галерији у Загребу.
Амбасадор Азимов покренуо је питање предаје тих слика Русији, земљи из које је Рерих отишао још давне 1917, у време Октобарске револуције, и у коју се никад није вратио.
Иако су слике добро збринуте у Модерној галерији, рекао је Азимов, Русија их тражи јер ће тамо бити" више потражње за њима".
Пре повратка дела овог уметника, потребно је утврдити питање власништва, па је зато руска амбасада почела разговоре с Министарством културе РХ, пренео је Експрес.хр.
Примопредаја слика између Југославенске академије науке и уметности и оснивача Модерне галерије, Хрватског друштва уметности "Штросмајер", извршена је 1934, о чему постоји записник.
У складу са Законом о заштити и очувању културних добара, није дозвољен њихов трајни, временски неограничен извоз и изношење из Републике Хрватске", стоји у допису који су Експресу.хр послали из Министарства.
Рекли бисмо како је то кратки "њет" руским захтјевима, наводи Експрес.хр.
Портал наводи да се можда председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић није сетила вредног руског културног блага кад је позивала руског председника у посету Хрватској и то прошле године, на врхунцу дипломатске кризе због руске уплетености у тровање Сергеја Скрипаља и његове кћери Јулије у Великој Британији.
Од тада је руска банка Сбербанк постала највећи деоничар Агрокора, годину дана раније Гаспром је потписом 10-огодишњег уговора с Првим плинарским друштвом (PPD) постао кључни добављач гаса у Хрватској, а раније је једна од највећих нафтних компанија на свету, Росњефт, била заинтересована за преузимање Ине, наводи Експрес.хр.