Фран Переа, шпански уметник: Још памтим рибљу чорбу на обали Дунава
Шпански глумац и музичар Фран Переа којег је српска публика упознала као Маркоса у легендарној шпанској серији „Серанови”, након годину дана враћа се у Нови Сад и Београд где ће одржати своје концерте у оквиру турнеје и пројекта „Реч путује”.
Новосађани ће у његовом јединственом мултимедијалном шоу уживати у четвртак, 23. маја од 20 часова у Студију М, за који карте могу да се набаве путем продајне мреже Гигстикса, а одржаће концерт и у београдском Коларцу 25. маја. Његову музику и наступ обогатиће Маркус Карус који ће цртати и правити живу калиграфију, чиме ће текстови песама симпатичног Шпанца добити посебну чар.
Овај пројекат, који је управо у Новом Саду започет у априлу прошле године када је Переа наступао у Српском народном позоришту, има за циљ да подстиче учење и употребу шпанског језика путем музике. Наступ су подржали Институт Сервантес и Acción Цултурал Еспаñола, а Франову поновну посету нашој земљи организује Удружење професора шпанског језика у Србији. Осим песама са албума „Реч путује”, публика ће моћи да чује и неке од најлепших песама које је глумац изводио уз гитару у чувеној серији, која се и данас памти и радо гледа. Занимљиво је то да ће Фран на концерту свирати гитару и кахон и то у друштву Виктора Елијаса који је такође играо у серији „Серанови” и продуцента албума Алфонса Самоса.
У интервјуу за „Дневников” ТВ Магазин Фран Переа признаје да се радује поновном сусрету са новосадском публиком, те каже да носи веома лепе успомене из Новог Сада и на дане које је у овом граду провео.
– Заправо, долазио сам два пута прошле године, једном у априлу и други пут у мају. Веома ми се свидео град и људи који у њему живе, као и предивно Српско народно позориште у којем смо први пут извели пројекат „Реч путује”. Такође, имам лепа сећања и са Универзитета, где смо организовали окупљање са студентима и студенткињама. Уживање на обали Дунава где смо јели рибљу чорбу је нешто што никада нећу заборавити.
Какав репертоар и шоу припремате овога пута за новосадску публику? Хоће ли бити разлике у односу на прошлогодишњи концерт?
– Наравно… Мора бити другачије. Овога пута, фокусираћемо се на нове песме и поједине одломке из књиге коју сам објавио у октобру. Такође, биће то прилика да се присетимо и неких старих успеха. Биће ово један интимнији концерт.
Успевате ли музиком да ширите љубав према вашем језику?
– Да. Верујем да је култура најуниверзалнији начин да се људи повежу, као и да је музика диван инструмент за учење других језика. Верујем да је прошлогодишње искуство охрабрило многе да почну да уче мој језик и чини ми се занимљивим да у Србији наставимо овај пројекат.
Колико се далеко до сада „Реч која путује” чула по свету?
– Имам среће што сам захваљујући овом послу могао да стигнем далеко изван граница своје земље - у Србију, Финску, Пољску, Босну и Херцеговину, Македонију, Црну Гору... То што радим стигло је и до других држава, као што су Мексико, Аргентина, Уругвај и друге.
Колико је тешко доћи до срца иностране публике?
– Није лако и то зависи од више фактора. Имао сам огромну срећу да ме је једна серија учинила познатим и ван граница моје земље. Заправо, prеthodno нисам могао ни да замислим нешто овако, али с обзиром на то да имам прилику, настојим да је искористим како бих урадио нешто занимљиво и нешто што би допринело протоку културе међу државама.
Будући да сте се осим у певању и глуми опробали и као режисер, шта вас од тих уметности највише испуњава и кроз коју највише волите да изражавате свој таленат?
– Све ми се свиђа. У ствари, оно што ми се највише свиђа је да се пребацујем из једне улоге у другу, да уводим нове изазове у свој живот, увек покушавајући да превазиђем самог себе. То је најбоље у мојој професији и имам срећу што могу то да радим.
Да ли је та свестраност увек позитивна ствар или уме да буде и погубна за једног уметника?
– Мени се чини као веома позитивна, јер један део употпуњује други. Тачно је да је повремено прилично напорно, али ниједан посао није тежак ако у њему уживате.
С обзиром на то да сте направили дугу дискографску паузу јесте ли свој израз и правац морали да прилагођавате новим трендовима у музици?
– Нисам настојао да се прилагодим новим трендовима већ сам желео да будем искрен и да осликам своје емотивно стање и том тренутку. Сматрам да су емоције, баш као и музика, универзалне.
Када се осврнете уназад колико вас је улога Маркоса у серији „Серанови” одредила као глумца и шта мислите у чему је тајна те серије која је остварила интернационални успех?
– Серија „Серанови” говори о вечитом сукобу између полова и заједничком животу породица, и то је приказано на веома духовит начин. Притом, то је серија за целу породицу, од баке до унука. Маркос ме је много тога научио и наставља то да ради. Да нисам играо ту улогу, сада не бих одговарао на ова питања, нити бих имао среће да дођем у ваш град 23. маја.
Владимир Бијелић
Преводилац: Ивана Вуковић