Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Филм о „Електричном оргазму“ затвара Белдокс

15.05.2019. 08:51 08:56
Пише:
Фото: Youtube Printscreen

Доделом награда у српском и међународном такмичарском програму, те светском премијером филма “Електрични оргазам за људе будућности” у режији Марије Вукић, у среду увече ће у Комбанк дворани свечано бити затворен 12. међународни фестивал документарног филма Белдокс.

Биографски филм о “Електричном оргазму” сведочанство је о значају једног од најпопуларнијих и најдуговечнијих рок бендова на простору бивше Југославије, који је и данас посвећен идејама рокенрол културе пођеднако као и у време када је формиран. Посебну арому овом документарцу даје чињеница да се редитељка већ тридесетак година дружи са Срђаном Гојковићем Гилетом и осталим члановима бенда.

Као пријатељ „Оргазма” и сведок успона и падова, као и уметничког развоја њиховог звука, она приказује живот једног рокенрол бенда, унутар групе и на турнеји, осликавајући широк спектар магичног музичког живота. Чланове бенда портретише као индивидуе, али пружа и комплетнију слику групног феномена који постоји већ 40 година, активно ствара и свира.

– Инсистирала сам на томе да у филму учествују искључиво чланови бенда, а не, као што је то уобичајено, и људи са стране. У филму се стога види како је свако од њих специфична појава која носи одређену емоцију, и како су код неких истих ствари и чињеница прилазили појединачно, свако из свог особеног угла – речи су редитељке Марије Вукић.

Иначе, на овогодишњој смотри документарног филма приказано је више од 110 остварења из целог света, распоређених у 16 различитих селекција. Поред домаћег и међународног такмичарског програма, посебне категорије биле су намењене за музичке, биографске и уметничке документарце, избор савременог португалског филма, као и ретроспективе аутора Казуа Харе и Горана Девића.

М. С.

Пише:
Пошаљите коментар