Преминуо сликар Петар Омчикус

После Другог светског рата, почео је сликарске студије на Академији ликовних уметности код професора Ивана Табаковића. Студије је напустио да би отишао у Задар где је постао један од оснивача Задарске групе,прве југословенске уметничке комуне, у којој су се налазили и Мића Поповић, Вера Божичковић, Бата Михаиловић и Љубинка Јовановић.

После шестомесечног боравка у Задру, вратио се у Београд и прикључио се Групи Једанаесторица, а своју прву самосталну изложбу приредио је 1951. године у Београду у Галерији УЛУС-а. Заједно са супругом Косаром Бакшан основао је 1968. године међународну сликарску колонију у Вела Луци, на Корчули, месту рођења његове мајке. Непосредно после тога, Петар Омчикус је 1952. са супругом, такође сликарком, Косом Бокшан напустио Југославију и дефинитивно се преселио у Париз. И поред тога што се опробао у великом броју сликарских жанрова, његово дело у целини карактерише дух Медитерана. У каснијим периодима Омчикус је тематизовао сликарство према портретима, цртежима Београда, фантастичном реализму и скулптури.

Учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Омчикус је у Београду, на Дорћолу после смрти Косаре Бокшан основао Фондацију Косаре Бокшан и академика Петра Омчикуса.

САНУ је у својој Галерији приредила изложбу Омчикусових портрета 2012. године.

Поред сликарства бавио се скулптуром, гравиром, илустрацијом и мозаиком.

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић упутио је поводом смрти академика Петра Омчикуса саучешће породици, пријатељима и поштоваоцима великог сликара и његовог раскошног сликарског опуса.

“Петар Омчикус био је сликар једне слике - слике живота, животних ситуација. Очаран људским лицем и вечно инспирисан душом човека, портретом се бавио од детињства. Велики део свог рада посветио је том богатству - лицу које у себи крије још стотине лица”, каже се у телеграму саучешћа министра Вукосављевића.

Он је истакао и море, Медитеран, као вечиту тему сликарства великог уметника, који је рођен у Сушаку код Ријеке, а највећи део живота, поред Београда, провео у Паризу.

“Море је било прво што је угледао у животу, ту слику никада није могао избрисати из себе. Уз портрет, море је било његова вечна тема. Остаће упамћен и као један од оснивача Задарске групе, која се изборила за уметност без идеолошког диктата. Сликао је до дубоке старости, јер му је сликање било основни израз животне снаге. Велика епоха одлази с њим”, наводи се у Вукосављевићевом телеграму саучешћа.  

К. Р.