Богатство на полицама и међ корицама
Деца све више иду у библиотеку и читају, макар кад је реч о Будисави и локалној библиотеци „Ади Ендре” (Војвођанска 137), на чијим полицама је ушушкано више од 14.000 књига на српском и мађарском језику.
Управо због свега наведеног, та библиотека заслужује адекватнији просотр који би био ближи школи и самом центру, како и доликује једном књижевном кутку.
- Стално се прича да ћемо се преселити, али нема довољно разумевања и воље „челника” из села - објашњава нам књижничар Софија Василић која нас је недавно угостила у будисавској библиотеци. - Прошле године је наша библиотека добила од Града Новог Сада око 8.000 евра за неки нови простор који треба да се адаптира. Причала сам овде људима, али није било слуха и ми смо остали у овом простору, а новац је враћен Граду.
Објекат у ком је тренутно библиотека служи тој сврси од 1970. године, а тек 2009. је добио тоалет! Иначе, та установа постоји од 1965. године када је и отворена на иницијативу мештана.
Примерци стари више од 100 година
Међу многобројним књигама у будисавској библиотеци „Ади Ендре” могу се наћи прави антиквитети с краја 19. века. Наиме, реч је о примерцима који подсећају на оне из цртаних филмова, а тематика је мање-више непозната јер је све на мађарском језику. Како књижничар Софија Василић верује, реч је о књигама које је донирала католичка црква у време када је настала иницијатива да се библиотека у Будисави отвори. Тих десетак примерака није дозвољено изнети из просотрије и део је приручног фонда који свакако мами погледе посетилаца.
- Рецимо, у Каћу има исти број корисника библиотеке као и у Будисави, а тамо има 18.000 становника, а код нас скоро пет пута мање - поносна је наша саговорница, додајући да, кад је дошла у то место пре 18 година, дешавало се да данима нико ни не отвори врата библиотеке. - Схватила сам да децу треба довести у овај простор. Она ни не знају да имају библиотеку у свом селу. Основна школа има веома добар кадар и наставници кад задају неку лектиру, заиста је сва деца прочитају. Није се десило да је неко дете дошло у овај простор, а да из њега није изнело неку књигу.
Разни празници су повод за одржавање тематских радионица у библиотеци, те су деца недавно правила ускршње украсе од папира. Некад и штрикају, праве оригами, лепе папире, али и сами долазе с разним идејама шта би могли ново да ураде.
На Светски дан књиге, 24. априла, малишани су мењали изглед корице одређене књиге, односно на основу приче, цртали су оно што су замислили. У плану су и радионице са младим мамама и њиховим бебама, у оквиру које би се седело на тепиху и читале приче.
Л. Радловачки
