Колажни мурали као привремена улична уметност

Израдио га је Жилијен де Казабјанка 11. септембра 2017. у виду колажа. Он је фотографију уметничког дела, у високој резолуцији, увеличао и одштампао на папиру висине 15 метара и потом је лепком за тапете нанео на фасаду.

– Колажни мурали одражавају привременост уличне уметности јер након извесног времена пропадају услед изложености временским условима или контакту с публиком – казала је музејска едукаторка и пи-ар mеnayеrka Галерије Матице српске Јелена Огњановић. – Осим тога, показало се да је одабрана локација, иако најлепше и највидљивије место за колаж, истовремено непрактична због близине Дунава и отворености према Кеју, односно стално је изложен је високом нивоу влаге у ваздуху и ударима ветра.

Мурал је урађенен у склопу пројекта „Аутингс” уметника Жилијена де Казабјанке, а у сарадњи с музејима широм света. По речима Јелене Огњановић, институције које су га ангажовале у Новом Саду биле су упознате са чињеницом да је дело привременог карактера, али нико није могао предвидети којом брзином ће оно нестати. Јелена Огњановић потврдила нам је да, иако уговор који је потписан с уметником није предвиђао његову обавезу да га поправља, чим су се појавила прва оштећења, Галерија је обавестили Жилијена де Казабјанку. Међутим, он је сматрао да за привремене мурале (колаже) нису предвиђене поправке.

Из Галерије Матице српске кажу да, иако је дело нестало, пројекат је „одиграо своју улогу”. Приближио је грађанима Новог Сада, макар накратко, вредно уметничко дело из Галерије Матице српске, открио га у новом светлу, од њега начинио привремени визуелни симбол уласка у град и послао снажну поруку мира. Како су казали, једино решење које се може размотрити је да се, уз уметникову сагласност, ослика на том месту нови мурал по његовој идеји јер је колаж неодржив због временских услова. Осим тога, „изношење” те слике на Кеј одушевило је грађане, који су често наводили да им је то један од омиљених градским мурала.

Реч стручњака потрвђују и Новосађани, који су нам рекли да би мурала у нашем граду требало да буде више, како би бројне фасаде “оживле” и да би требало да се младим уметницима дозволи да искажу своју креативност.

С. Ковач

Фото: С. Шушњевић

                                                                                                                             АНКЕТА:

Да ли су мурали оплеменили наш град?

Никола Јовановић, студент:

– Нисам имао прилике да видим све мурале у граду, али мислим да су право освежење, а допадају се и туристима, који не пропуштају прилику да их усликају. Што се тиче мурала анђела, жао ми је што је тако брзо пропао јер је био на одличном месту – могао се видети са сремске стране, чак и с Петроварадинске тврђаве.

Менча Лојаница, ученица: 

– Много ми се допадају мурали и граду и требало би да их буде што више, да би фасаде биле што шареније. Волела бих да све слободне површине, буду шарено осликане разним мотивима. Мурали су увек атрактивни, привлаче пажњу грађана, шаљу лепу поруку и фантастични су за фотографисање.

Тања Валенћик, студенткиња:

– Наравно да су оплеменили град јер се истичу међу фасадама, а живописним бојама „разбијају” зимско сивило. Видела сам да је мурал анђела брзо отпао с фасаде на Кеју. Волела бих да убудуће користе неке друге технике осликавања да бисмо дуже уживали и дивили се уличној уметности.

Кристина Кухта, студенткиња:

– Много ми се допада идеја да се по граду сликају мурали јер, осим што красе град, добро могу „закамуфлирати” запуштене фасаде. Често виђам туристе, који стижу крузерима, да фотографишу мурале и да се распитују шта и кога представљају. Све то допринело је да Нови Сад живне и да се грађанима приближи улична уметност.

С. К-ч

Фото: В. Фифа