Kolažni murali kao privremena ulična umetnost

Izradio ga je Žilijen de Kazabjanka 11. septembra 2017. u vidu kolaža. On je fotografiju umetničkog dela, u visokoj rezoluciji, uveličao i odštampao na papiru visine 15 metara i potom je lepkom za tapete naneo na fasadu.

– Kolažni murali odražavaju privremenost ulične umetnosti jer nakon izvesnog vremena propadaju usled izloženosti vremenskim uslovima ili kontaktu s publikom – kazala je muzejska edukatorka i pi-ar menayerka Galerije Matice srpske Jelena Ognjanović. – Osim toga, pokazalo se da je odabrana lokacija, iako najlepše i najvidljivije mesto za kolaž, istovremeno nepraktična zbog blizine Dunava i otvorenosti prema Keju, odnosno stalno je izložen je visokom nivou vlage u vazduhu i udarima vetra.

Mural je urađenen u sklopu projekta „Autings” umetnika Žilijena de Kazabjanke, a u saradnji s muzejima širom sveta. Po rečima Jelene Ognjanović, institucije koje su ga angažovale u Novom Sadu bile su upoznate sa činjenicom da je delo privremenog karaktera, ali niko nije mogao predvideti kojom brzinom će ono nestati. Jelena Ognjanović potvrdila nam je da, iako ugovor koji je potpisan s umetnikom nije predviđao njegovu obavezu da ga popravlja, čim su se pojavila prva oštećenja, Galerija je obavestili Žilijena de Kazabjanku. Međutim, on je smatrao da za privremene murale (kolaže) nisu predviđene popravke.

Iz Galerije Matice srpske kažu da, iako je delo nestalo, projekat je „odigrao svoju ulogu”. Približio je građanima Novog Sada, makar nakratko, vredno umetničko delo iz Galerije Matice srpske, otkrio ga u novom svetlu, od njega načinio privremeni vizuelni simbol ulaska u grad i poslao snažnu poruku mira. Kako su kazali, jedino rešenje koje se može razmotriti je da se, uz umetnikovu saglasnost, oslika na tom mestu novi mural po njegovoj ideji jer je kolaž neodrživ zbog vremenskih uslova. Osim toga, „iznošenje” te slike na Kej oduševilo je građane, koji su često navodili da im je to jedan od omiljenih gradskim murala.

Reč stručnjaka potrvđuju i Novosađani, koji su nam rekli da bi murala u našem gradu trebalo da bude više, kako bi brojne fasade “oživle” i da bi trebalo da se mladim umetnicima dozvoli da iskažu svoju kreativnost.

S. Kovač

Foto: S. Šušnjević

                                                                                                                             ANKETA:

Da li su murali oplemenili naš grad?

Nikola Jovanović, student:

– Nisam imao prilike da vidim sve murale u gradu, ali mislim da su pravo osveženje, a dopadaju se i turistima, koji ne propuštaju priliku da ih uslikaju. Što se tiče murala anđela, žao mi je što je tako brzo propao jer je bio na odličnom mestu – mogao se videti sa sremske strane, čak i s Petrovaradinske tvrđave.

Menča Lojanica, učenica: 

– Mnogo mi se dopadaju murali i gradu i trebalo bi da ih bude što više, da bi fasade bile što šarenije. Volela bih da sve slobodne površine, budu šareno oslikane raznim motivima. Murali su uvek atraktivni, privlače pažnju građana, šalju lepu poruku i fantastični su za fotografisanje.

Tanja Valenćik, studentkinja:

– Naravno da su oplemenili grad jer se ističu među fasadama, a živopisnim bojama „razbijaju” zimsko sivilo. Videla sam da je mural anđela brzo otpao s fasade na Keju. Volela bih da ubuduće koriste neke druge tehnike oslikavanja da bismo duže uživali i divili se uličnoj umetnosti.

Kristina Kuhta, studentkinja:

– Mnogo mi se dopada ideja da se po gradu slikaju murali jer, osim što krase grad, dobro mogu „zakamuflirati” zapuštene fasade. Često viđam turiste, koji stižu kruzerima, da fotografišu murale i da se raspituju šta i koga predstavljaju. Sve to doprinelo je da Novi Sad živne i da se građanima približi ulična umetnost.

S. K-č

Foto: V. Fifa