Има ли помоћи задуженима у еврима?
НОВИ САД: Клијенти банака који са муком отплаћују стамбене кредите индексиране у швајцарским францима дочекали су став Врховног Касационог суда и Лекс специјалис, по најави из министраства финансија треба да буде представљен данас.
Међутим, помоћ једној групи дужника којима је неспорно тешко отворила је и нова питања - како помоћи клијентима који с муком отплаћују кредите који су везани за евро и треба ли уопште на терет пореских обвезника помагати људима који су узимали кредите да купују станове?
У групи оних који сматрају да се држава безразложно излаже трошку је и професор Економског факултета у Београду др Љубодраг Савић.
Шта на све то да кажу грађани који су се задужили у еврима и који су годинама плаћали веће рате и камате од оних који су се определили да узму кредит индекисран у швајцарским францима. Они су једноставно послушали савет који се тада могао чути. То је да је франак ризичан што се после и показало тачно. Код нас има грађана који су стварно у тешкој материјалној ситуацији и којима би држава требала да помогне, а не некоме да добије приватни стан или вилу. Па сетимо се само почетка економске кризе у САД. Тада су због активирања хипотека грађани масовно људи остајали без некретнина и држава им није помогла.
Многи сматрају да је случај швајцарског франка јако специфичан посебно у земљама које су тек прошле транзицију. Грађани су махом били финансијски необразовани и нису у суштини знали у шта се упуштају када су узимали кредит у францима. Зато су и друге земље помогле уз помоћ судова, одлука државних органа и закона те су франци пребацивани у евро или у домаће валуте у Мађарској, Румунији, Хрватској, Црној Гори ...
Професор на Београдској банкарској академији др Бранко Живановић сматра да дужницима ипак треба помоћи…
Ти људи су се стварно нашли у невољи, па када су и друге земље притекле у помоћ зашто не и овде. То је много боље него да ти кредити пређу у категорију ненаплаитвих и тако делимично утичу на дестабилизацију банкарксог ситема. Отписати то све на речун банака није у реду, јер њима то свакако не одговра и то би био лош сигнал. Остаје значи да држава притекне у помоћ, каже Живановић.
Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је јуче да очекује да Влада Србије сутра, у понедељак, усвоји лекс специјалис у вези са кредитима у швајцарским францима, како би се он потом, по хитном поступку, нашао у скупштинској процедури.
Тражимо најбоље могуће решење. После вишедневних тешких разговора, близу смо усаглашавања коначног текста закона који треба да одговара свим странама у процесу - и корисницима кредита, и држави и банкама. То није лак посао, али близу смо решења и очекујем да ћемо током викенда имати готов закон, који ћемо послати на владу, истакао је министар финансија.
Он је изразио уверење да ће све стране бити задовољне предложеним решењем и додао да у републичком buyеtu има новца за решење наведеног проблема, јер је државна каса у потпуности стабилна.
Морам да истакнем и да сам веома задовољан што ће коначано бити решено питање које је отворено већ годинама и којим се нико није бавио, закључио је Синиша Мали.
Он објашњава да то не мора да се ради тако што ће се новац из државне касе дати банкарима. Уколико ова ставка помоћи око швајцарских кредита на било који начин ремети рачуницу, држава може да емитује обвезнице и тако премости проблем.
У зависности да ли би обвезнице биле емитоване у еврима или динарима камата би могла да буде од 1,5 одсто па до између три до пет процената. Код нас су камате на штедњу на јако ниском нивоу и самим тим ће интересовање бити добро. Сада се говори да ће трошак државе бити имеђу 100 и 120 милиона. Ако се обвезнице емитују на неколико година и у размаку од годину дана и трошак државе би годишње био између 20 и 30 милиона евра.То није проблем, сматра Живановић.
Душанка Вујошевић
