На Тврђави одржано првенство Војводине у 3Д стреличарству

Такмичари из Србије, Мађарске, Румуније, Словеније, Аустрије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе су, подељени у мање групе, на око 3 километра симулирали лов на постављеним 3Д метама, односно, уверљивим макетама различитих питомих и дивљих животиња. Гађало се с две стреле, а бодовала се свака од њих. Циљ је био погодити мету директно у центар, а свака од њих постављена је била тако да је симулирала ситуацију у природи.

Посебној авантури допринело је и окружење саме Тврђаве, па су се по њеним обронцима могли видети стреличари различитих узраста, строго концентрисани на свој задатак и посебно на мету у коју нишане.

Има и мушкараца и жена, али и деце, мада је ово претежно спорт за старије од 50 година, више је ветерански и захтева концентрацију, прича нам тренер клуба „НС 2002”, које је и организовало првенство, Жељко Врањевац.

Како додаје, да би неко био стварно добар стреличар треба да буде миран, усмерен на себе, да зна у ком положају треба да му стоје ноге, колена, кукови, рамена.

Треба да буде дубоко у себи. Ово је нека врста медитације, иако имаш неку активност и размишљаш о неколико ствари истовремено, каже наш саговорник.

Да је Петроварадинска тврђава одговорила свом задатку у току јучерашњег дана потврђује нам Владимир Мехић из Кикинде којем је ово било трећи пут да се надмеће у стреличарству у Новом Саду.

Волим ово такмичење јер имитира лов у природи, а осим тога шеташ, па видиш увек нова места, казао је Мехић и додао да се стреличарством бави већ три године.

Иако има и турнира на пољима, у дворанским условима, шумама, ипак ми је ова 3Д дисциплина најзанимљивија. Највише због тога јер је мета на различитим удаљеностима, а и различите макете животиња су мета стреличарима, поручио је Кикинђанин.

Стреличарство је из олимпијске дисциплине израсло у 3Д који је сада, можда, и најпопуларнији.

Бирали су се најбољи у неколико дисциплина, од које је, каже наш саговорник, најатрактивнија, а свакако и најизазовнија за такмичаре, она у којој се гађа инстинктивно, јер се у њој не користе нишани, већ стреличари сами процењују дужину и удаљеност мете.

Доста њих који се баве 3Д стреличарством су иначе ловци који иду све до Африке, али и озбиљни професионалци, такмичари, па им ово првенство дође као својеврсни тренинг, али и добро дружење, прича Врањевац.

Како додаје, клуб је основан 2002. године, а за 2018. су проглашени најбољим клубом Србије.

То је званична титула, а незванично смо најпосећенији клуб у региону. На наше такмичење се одазива највећи број чланова, а вероватно је за то заслужан амбијент, а ми се увек трудимо да направимо добру атмосферу. Сваки викенд наши људи из клуба иду негде на турнире и онда се други радо одазивају на наше, каже Врањевац.

В. Бијелић