Никола Гајић против Партизана уписао се први пут у стрелце: Биће још голова и нових радости

Није да прилика за то није било, али би у кључним тренуцима, као по неком неписаном правилу, противнички голмани сјајно интервенисали и заустављали сваки озбиљнији покушај 20-годишњег фудбалера. Тренирао је Никола још јаче, а онда је у најважнијем сусрету за Новосађане у овој сезони запечатио судбину Партизана. Постигао је трећи гол за црвено-беле и на тај начин ставио властити потпис испод дефинитивно овереног пласмана у плеј-оф.

„У јесењој полусезони имао сам доста прилика да срушим ту баријеру и постигнем гол, али нисам имао довољно среће, или су се, баш као што сте приметили, голмани ривала истицали одличним одбранама“, уз осмех каже Никола Гајић.

„Сада сам се коначно уписао међу стрелце, још у дербију и важној утакмици с Партизаном и знам да ће ми тај гол пуно значити, најпре на пољу самопоуздања, а надам се и већој минутажи у плеј-офу. Што се гола тиче, започео сам акцију негде на средини, додао лопту до Матића, отишао пред гол црно-белих, а онда је уследио центаршут мог саиграча и... Остало је, у мом случају, постало део историје. Добро сам примио лопту и шутирао тамо где је она једино могла да уђе у Стојковићев гол и она је погодила циљ. После свега, могу само да истакнем да је ово тек почетак, да ће бити нових голова и још радости.“

Доста опречних мишљења било је о томе да ли Матић и ви можете заједно да будете на терену. Утисак је да су у праву били они који су се залагали за комбинацију вас двојице у нападу.

„Сигурно је одлука о томе да ли можемо заједно или не искључиво на тренеру, али обојица умемо да играмо фудбал, добро сарађујемо и могли би да се уклопимо. Ми јесмо директни конкуренти, али смо и супер другари и добро се слажемо, а посебно ми значи то што ми, као пуно старији, помаже саветима. Он је играч с великим искуством и трудим се да усвојим неке ствари на које ми укаже током тренинга.“

Велика част Ђоровићев позив

За пријатељски двомеч са У-21 селекцијом Црне Горе, селектор Србије Горан Ђоровић позвао је и плавокосог нападача Војводине. Колико вам је то значило на путу сазревања?

„Више него што би било ко могао и да претпостави. Велика је част носити дрес наше репрезентације до 21 године и поносан сам на тај наступ“, истако је даровити нападач.

Чак осморица играча који су поникли у редовима црвено-белих дочекала су на терену завшетак утакмице с Партизаном?

„Мислим да је то једини пут којим клуб може да се врати на позиције које је раније заузимао у српском фудбалу. Све више Вошине деце тренира с нама, одлични су момци, раде јако добро и боре се за своје место, па не сумњам да ће, попут Нешковића и Зукића, у најскоријој будућности још неко осетити сласт играња на суперлигашкој сцени.“

Породица Гајић и ваши рођаци и пријатељи славили су после утакмице с Партизаном?

„Они су моји највећи навијачи. Нисам присуствовао слављу, али чуо сам да су се баш провеселили мом голу и нашој победи, посебно деда и тата... Њима је такође било изузетно драго, јер су навијачи и моји и клупски, којима никада није тешко да нас прате на баш свим гостовањима. Потрефило се и да је дан раније, играјући за млађе кадете Војводине, мој брат Јован такође постигао првенац, па је мој гол дошао као шлаг на торту.“

Шта Војводина може да учини у плеј-офу?

„Тренер Кривокапић је најавио да ће све чешће и више пружати шансу  млађим играчима и сигуран сам да ћемо користи од тога имати и клуб и ми. Стиже нови талас још млађих момака, рођених после 2000. године и убеђен сам да ће Нешковић, Зукић, Топић и остали значајно допринети повратку нашег клуба у сам врх домаћег фудбала“, верује Никола Гајић, који је најавио постизање нових голова.

А. Предојевић