119 пресуда родитељима због невакцинисања деце

У том суду за Танјуг кажу да су током прошле године примили 222 захтева за покретање прекршајног поступка, а да је од почетка године стигло још шест захтева. 



"У истом периоду донето је 119 осуђујућих пресуда и то 86 у 2018. години и 33 у 2019. години. Од свих осуђујућих пресуда у 75 је учиниоцима прекршаја изречена прекршајна санкција опомена у 44 новчана казна", кажу у Прекршајном суду.



Појашњавају да је од пресуда у којима је изречена новчана казна другостепени суд у осам случајева укинуо одлуку по жалби, док су у осталих 36 пресуда изречене новчане казне.



Родитељима који нису вакцинисали своју децу изречена је по једна казна од 5.000, 7.000, 50.000 динара, две казне од 15.000 динара, девет од 10.000 динара и 22 од 30.000 динара.



Београд је 2016. године имао најлошије резултате када је у питању вакцинација деце. Обухват вакцинисане деце ММФ вакцином у тој години био је 65,19 одсто. Лош обухват вакцинисане деце био је један од главних разлога што је крајем 2017. године букнула епидемија малих богиња у Србији.



Епидемиолог Градског завода за јавно здравље Ивана Беговић Лазаревић каже да је слика данас много боља, те да је обухват провом дозом MMR вакцином прошле године био 98,65 одсто.



Појашњава да је реч деци која су вакцинисана у другој години живота и да је реч само о једној генерацији, док је годину дана раније обухват био 84,37 одсто.



"Обухват другом дозом, коју примају деца у седмој години живота, пред полазак у школу, за 2018. годину је 89 одсто, а за 2017. када је почела епидемија био је 88 одсто", каже Беговић Лазаревић.



Подсећа да су у епидемији која је букнула крајем 2017. години забележени и први смртни случајеви од малих богиња после 20 година.



"То је допринело да су се многи родитељи који су или били збуњени, уплашени, ипак определили да вакцинишу децу и ми сад располажемо једним добрим колективним имунитетом. У наредном периоду не очекујемо епидемију малих богиња са већим бројем оболелих", нагласила је она.



Подсећа да у Србији још увек постоје "пропуштена годишта", да их је највише у генерацији од 2013. до 2016. године и да та деца нису вакцинисана ни првом дозом вакцине.



"То су те "рупе" у колективном имунитету и ту треба још доста урадити, а то је на педијатрима, да опомену родитеље да вакцинишу децу", закључила је она.



У епидемији малих богиња у Србији, која је букнула крајем 2017. године, регистровано је 5.786 оболелих, а умрло је 15 особа.