Преиначена пресуда: Осуђени јер су оштетили Хипо банку

Љујић је осуђен на четири и по године затвора и новчану казну од осам милиона динара, Снежана Митровић на три године затвора и милион динара, а Роберт Кишкарољ на две и по године затвора и 700.000 динара.



Милош Дивац, Саша Јањић и Милош Крповић осуђени су као помагачи у преварама на јединствену казну затвора од по годину и по затвора и новчану казну у износу од по 300.000 динара. 



Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу, наводи се у пресуди која је објављена на сајту Апелационог суда.



Жалба Тужилаштва за огранизовани криминал у односу на Божидара Карличића је одбијена као неоснована, па му је првостепена ослобађајућа пресуда потврђена.



Оптужени су два пута пресудама Специјалног суда били ослобођени оптужби, а Апелациони суд је сада, након одржаног претреса, преиначио ослобађајућу пресуду из јула 2017. године, тако да на ову одлуку постоји право жалбе и у трећем степену.



У току првостепеног поступка Специјални суд је потврдио споразуме о признању кривице између тужилаштва и троје окривљених, на основу којих им је изрекао осуђујуће пресуде.



Још у фази истраге, пре подизања оптужнице, тужилаштво за организовани криминал је закључило споразум са Ференцом Бриндзом на основу којег је признао кривично дело и био осуђен на две године и четири месеца затвора и новчану казну у износу од пет милиона динара.



Након подизања оптужнице, још двоје оптужених је признало кривицу.



Оптужени су осуђени, јер су преко система повезаних предузећа под својом контролом у току 2007. године од Хипо Алпе Адрија банке по основу кредита добили новчана средстава ради куповине акција предузећа која су била у поступку приватизације.



У пресуди се наводи да је Љујић проглашен кривим јер је у току 2007. године, у Београду, организовао криминалну групу ради стицања финансијске користи, тако што је створио план деловања да се оснују привредна друштва и оф-шор предузећа и искористи њихова пословна документација, чији су власници, оснивачи и одговорна лица били, или су то постали по његовом налогу припадници организоване криминалне групе.



По налажењу Апелационог суда у радњама Љујића, Митровић и Кишкароља стичу се сва битна обележја кривичног дела превара у саизвршилаштву и како нису постојале околности које би искључиле њихову кривицу, Апелациони суд их је прогласио кривим. 



"Окривљени су предузели радње којима су лажно приказивали чињенице које су банку довеле у заблуду да одобре кредите и исплате новац на штету своје имовине при чему су окривљени поступали у намери прибављања противправне имовинске користи и то Љујић себи и Ференцу, а Митровић и Кишкарољ - Љујићу и Ференцу", наводи се у поред осталог у пресуди.



Љујић је према пресуди, доносио одлуке да се узму кредити дајући налоге непосредно или преко Митровића да се изврши међусобна упарена куповина акција како би се извршило обарање цена акција, а затим да се пакети акција продају повезаним правним лицима под његовом контролом и контролом Ференца.



Митровић је, како каже суда, поступајући по налозима Љујића, сачинила и поднела бизнис план за куповину акција „Техносервиса“, учествовала је у куповини акција у упареним куповинама како би им се оборила цена, преносила налоге Дивцу и Јањићу у вези са овом куповином и договорила са Ивошевићем оснивање предузећа „Трим Мајмар” на „Финсецтор“.



Кишкарољ је доставио бизнис план за куповину акција „Медифарма“ по налогу Љујића потписао уговор о зајму и уговор о банкарској гаранцији, по налогу Митровић је потписао налоге за блок трансакције акција „Медифарма“ као директор „Алстара“, након тога дао налог као директор „Professional Maxa“ за продају акција „Медифарма“ предузећу „Трим Мајмар” као директор „Алстара“.



Такође је потписао уговор о преносу знања и искуства са елементима уговора о купопродаји робе са „Алстара дистрибутион“. 



У односу на Дивца, Јањића и Крповића, супротно наводима Тужилаштва, Апелациони суд је закључио да из њихових противправних радњи произлази да су они поступали као помагачи.



Када је у питању кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела, Апелациони суд налази да је на несумњив начин утврђено да је Љујић организовао криминалну групу.



"Овакво чињенично стање Апелациони суд је утврдио најпре на основу писмених доказа о вланичкој и управљачкој структури предузећа, а затим на основу радњи које сваки од окривљени понаособ предузимао у циљу извршења кривичног дела превара на штету банке у својству саизвршиоца или помагача", наводи се у пресуди.



Љујић је раније помињан у медијима као власник хотела "Србија".