СПОРТСКИ ДАН НА ДЕТЕЛИНАРИ Забава за целу породицу
Осми по реду „Спортски дан на Детелинари”, одржан је на игралишту уз Булевар Европе, измамио је напоље и децу и одрасле.
Према речима организатора Ненада Радонића, свесрдну подршку манифестацији су пружили Градска управа за спорт, месна заједница „Детелинара”, Удружење грађана „Нови Сад”, спортска породица „Спортисимо” и бројни волонтери.
Слика полупразних игралишта и деце пред електронским апаратима била је подстицај да се осмисли догађај који ће спојити чланове породице. Да је идеја добра, потврђују пуне четири године постојања.
– Игралиште само по себи није довољно – додао је Радонић. – Поента је анимирати децу и научити их како се користе лопта, љуљашка и остало што могу наћи овде. Осим што ће бити способна да се баве спортом, да ли професонално или рекреативно, усвојиће здраве навике и праве вредности, али и пожелети да сачувају игралишта од уништавања.
Избора за надметање или само забаву било је за све узрасте, од одбојке, фудбала и стреличарства, до куглања или шаха. Новина је овог пролећа било пуштање змајева, након радионице на којој су прављени и украшавани. Релативно млад, али врло атрактиван спорт представила је Слађана Жигић из бачкопаланачког Клуба рукомета на песку „Туарег”.
– Рукомет на песку је тек у експанзији, међутим, то нас није спречило да се од старта нађемо међу најбољим екипама у Европи – рекла је Слађана Жигић, и додала како се нада што већем броју деце и на терену и на трибинама Штранда, где их могу пратити и бодрити.
Иако има тек две године и четири месеца, Анђелини Живић је ово било званично већ треће учешће, мада је прво провела у мамином наручју.
– Долазимо оба пута у току године не само због тога што близу станујемо већ и зато што је забавно, а и навикавамо дете да ужива у активностима на отвореном – објаснила нам је њена мама Дуња и додала како се мала Анђелина окушала у прелажењу преко канапа, трчању и прескакању препона.
Организатори су за сву децу која су учествовала припремили „здраве” награде у виду воћа и сокова.
Текст и фото: С. Милачић