Котрљање равницом: Оптерећеност прошлошћу кочи задругарство

Директор задруге Џемил Џавић потсећа да је задругу основао његов отац са својим пријатељима, да је она од тада преживљавала пуно мањих трансформација и још увек нису пронашли коначни облик.

- Очекивали смо од новог Закона о задругама да ће се неке ствари променити, да ће бити истоветан оним из Европске уније, међутим, ми и данас имамо великих проблема у погледу делатности задруга, јер смо још увек оптерећени неком прошлошћу, зато што постоји велики број задруга које поседују неку имовину која је можда државна или се незна чија је, па мислим да то јако кочи развој правог задругарства у Србији - сматра Џавић.

Директор ZZ „Сто-Вет“ напомиње да код нас приватне задруге треба да добију такав статус и да уживају неке мале привилегије у друштву.

- Не могу мале задруге, које су неопходне сваком селу да конкуришу неким великим мултинационалним компанијама које су данас присутне на тржишту Србије, великим пословним системима или великим мешаонама сточне хране. Евидентно је да се ти велики системи не баве малим пољопривредним газдинствима, малим човеком нашим сељаком, него с њима ипак мора да се бави задруга. Због тога би задруга требала да ужива неке привилегије које треба да буду осетне, рецимо да само оне могу да исплате надокнаде ПДВ-а. Јер, ако сада то могу и мешаоне сточне хране, извозници и други, онда ту задруга нема никакве предности - предочава наш саговорник. 

Он додаје да за задруге скоро и да нема субвенција, а то нешто што држава најављује и што поједине новоосноване задруге добију неку помоћ у вредности 50 или 100 хиљада евра...

- Овде у Војводини таква једнократна помоћ није ни потребна. Једнократну помоћ схватам као сврсисходну у случају поплаве, пожара или неке друге елементарне непогоде. Подршка задругама треба да буду пројекти који ће да осигурају неку малу предност на дужи временски период, бар 10, 15 или 20 година, можда и вечито, да тај мали сељак буде ослоњен на задругу, преко ње се снабдева и пласира своје производе. Наша задруга има 12 запослених, бавимо се организовањем производње, али најмање радимо класичан откуп, него уговарамо производњу. Тако пиварски јечам уговарамо за сладару, сунцокрет за уљаре, такође и уљану репицу и још неке ратарске културе, а бавимо се и откупом стоке. Имамо стручну службу која људима помаже да не лутају у производњи, него од самог почетка се трудимо да пољопривредници  буду што стручнији у свом послу - сазнајемо од Џавића који додаје да задруга помаже школе у Старом Жеднику, Новом Жеднику, Орому и Ђурђину, те да би и због тога могли имати неке пореске олакшице, не због тога што су то нека значајна средства, него због симболике.

Скроман је број задругара у ZZ „Сто-Вет“, али зато има јако пуно коопераната из више села око Старог Жедника, пре свега из Новог Жедника, Ђурђина, Таванкута, Љутова, Бајше па и из Келебије. Џавић констатује да на овом подручју севера Бачке има још пар задруга које су профилисане да имају своју димензију рада у појединим сегментима пољопривреде, али са толиким прометом нема ниједне!

- Сама задруга није направљена зато да стиче неки огроман капитал, да гради нешто посебно, него једноставно је првенствено ту да се бави услугом, да повежемо наше добављаче и кооперанте и да фактички покрије своје трошкове. Задруга нема своје земље, него сваки од нас задругара има мало своје земље, али не више од 50 јутара. Огроман промет који задруга остварује, чине наши кооперанти. Поред организовања и уговарања производње, продајемо сточну храну све четири мешаоне које имају наше комшије и пословни партнери - каже Џавић. 

Уз Закон о задругама и већ постојеће друге законе директор ZZ „Сто-Вет“ из Старог Жедника Џемил Џавић сматра да би јако било потребно, негде у Уставу Србије или законима - да село добије и нађе свој статус! Код нас је село обично месна заједница, што није најбоље решење, него би село требало да добије своју дефиницију.

- Село није ни општина, ни месна заједница, него би  село требало да има статус мале општине. Тај статус села би подразумевао, када млади пољопривредници се одлуче да остану на селу и дигну кредит да направе кућу у Орому, Чантавиру, Старом Жеднику или другом селу, требао да буде гаранција да ће ту увек бити школа, вртић, амбуланта и пошта, можда још понешто. Онда не би човек требао да размишља, него да ако на географској карти види село, зна шта ту за живот може да очекује и да то гарантује држава - предлаже Џавић.

У ZZ „Сто-Вет“ наглашавају да су им настојања да буду и остану мала задруга која је свима симпатична, а не конкуренција. Поред централе у Старом Жеднику, испоставу још имају у Новом Жеднику и заједничку у Орому са партнерском фирмом.

- Ми смо комшије, фамилија и пријатељи са нашим кооперантима, тако и негујемо те пословне односе. Нисмо оптерећени проблемима државне имовине, чак не идемо ни на лицитације државне земље, него се искључиво бавимо кооперацијом. Хоћемо и настојимо да научимо људе да производе профитабилно, да смање трошкове, да се одлуче за културе које су потребне на тржишту, да потроше што мање нафте - једноставно да помогнемо да рационално производе и да можемо да прежиивимо сви заједно - истиче Џемил Џавић.

Текст и фото: Милорад Митровић