Филм Балканска међа премијерно приказан у Новом Саду
Дугоочекивано филмско остварење „Балканска међа”, рађено у српско-руској копродукцији премијерно је приказано и у новосадским биоскопима „Арена Синеплекс“ и „Синеплекс Променада“.
Филм који је инспирисан истинитим догађајем за време бомбардовања у Србији 1999. године, напунио је биоскопске сале, а многи гледаоци су из њих изашли преплављени емоцијама и сећањима на тешку годину за Србију. Црвеним тепихом те вечери прошетао се део глумачке и ауторске екипе, међу којима су између осталих били глумци Милена Радуловић, Милош Биковић, Александар Радојичић, Миодраг Радоњић, Александар Срећковић Кубура и Бранка Пујић. Симболично или не, филм је доживео премијеру 20 година од бомбардовања, а догађај који је био инспирација за сценарио је тајна руска операција заузимања аеродрома „Слатина“ у Приштини. Из тога се развила једна прича о пријатељству и љубави, па иако је овај филмски спектакл снимљен као ратна драма, он шаље антиратну и мирољубиву поруку, а мотиви смеха, љубави и пријатељства његови су контрапункти и суштина, и, према речима глумца Милоша Биковића, оно што остаје после трагедије која се зове рат.
– Не може филм да покаже шта се све и шта се заправо збило, али може да да један емотиван утисак који је истинит, а кога интересује шта се све и заправо збило он ће посегнути за неким веродостојним изворима – рекао је глумац Милош Биковић и додао да мисли да је погрешно учити историју у биоскопу. – Оно што може је да генерацијама које не памте бомбардовање и за које је то само једна реч или фотографија у уџбенику да емотиван утисак да они то проживе кроз филм, да саосећају с јунацима, са својим земљацима, родитељима, пријатељима, рођацима и да на тај начин то постане део њиховог искуства. То је вредност коју овај филм има, поред тога што је визуелно убедљив спектакл.
Како је Биковић објаснио „међа“ симболизује границу, али не само између два народа, већ је она симбол бола и спремности за жртву. Популарни глумац је објаснио да је руска екипа имала своју визуру филма, али да су они били корективни фактор и многе делове сценарија променили и учинили их веродостојним.
Његов колега Миодраг Радоњић у филму игра негативца, што је за њега, како и сам каже, био велики професионалан изазов с обзиром на то да такву врсту улоге до сада није играо.
– Трудио сам се да ту улогу изградим пре свега непосредним искуством, из неких дела, књига, филмова, серија које сам гледао и на тај начин сам градио лик – казао је Радоњић. – Потребно је много дела да се направи да би се протумачило то што се код нас издешавало. Није довољан један филм да одговори на нека питања. Ово је један од ретких филмова који ће имати широку дистрибуцију у свету где наш народ није приказан као једини кривац и злочинац. Сарадња с Русима је била динамична, а некада и мучна, али на крају је испало сјајно. Било је и духовито када не можеш тако брзо да се споразумеш са екипом. Добио сам доста понуда за даљу сарадњу с Русима, с тим што сада то треба све искомбиновати с пословима који ме овде чекају до краја године тако да не знам колико ће то бити изводљиво.
И Александар Радојичић је одиграо сасвим другачију улогу од досадашњих, тумачећи лик албанског војног полицајца на Косову, који је, како каже, издајник и с једне и с друге стране.
– На неки начин је он и глас разума и баланс између те две стране и показатељ да у рату нема само добрих и лоших него да је то много комплекснија ствар и да извлачи оно најгоре из људи, поготово оних који су навикли да живе једни с другима на истој територији како год се та земља зове – нагласио је Радојичић и у шали додао да је због озбиљних акционих сцена и припреме за улогу сада практично обучен за војску и да не мора да служи војни рок.
За младу Милену Радуловић је улога Јасне, медицинске сестре, најважнија у њеној досадашњој каријери и, како нам је објаснила, срећна је што су баш њу одабрали да глуми лик једне храбре и снажне жене која у најгорим ситуацијама не мисли о себи већ о другима и пролази кроз низ тешких ситуација и емотивних таласа.
– Снимање је било јако напорно, сумњала сам у себе, питала сам се да ли ћу моћи и да ли сам довољно дорасла овоме. Сва срећа, редитељ је радио са мном и давали су ми времена, баш су ми се посветили, не би ли ово испало то што треба да буде као и колеге, то им никада нећу заборавити. Сваки од њих је био ту за мене стопроцентно за сваки савет – нагласила је Милена и додала да је по природи смотана па су јој акционе сцене биле доста тешке.
Владимир Бијелић
Фото: Вања Фифа