Где Караџић служи казну одлучује Ађијус, без права жалбе
ХАГ: Још није познато у којој држави ће први председник Републике Српске Радован Караџић издржавати казну доживотног затвора, на коју је правоснажно осуђен прошле седмице одлуком жалбеног већа Механизма за кривичне судове.
Статут Механизма не предвиђа рок у коме одлуку треба да донесе, али наводи да ће пребацивање осуђеника у државу у којој ће издржавати казну бити обављено што је пре могуће, прецизирала је за Танјуг портпарол механизма Хелена Еглестон.
Одлуку о избору државе донеће председник Механизма Кармел Ађијус, а Караџић неће имати право жалбе.
Еглестон је појаснила да председник одређује државу у којој ће лице издржавати казну на основу великог броја информација, "које могу укључувати и било какве ставове осуђене особе".
"Правни оквир не предвиђа улагање жалбе на овакве одлуке", напоменула је портпарол Механизма.
Караџић ће у сваком случају бити пребачен у неку од држава чланица Уједињених нација која има уговор са Механизмом о издржавању казни затвора, али ће у конкретном случају вероватно то бити земља која у свом правном систему има доживотну казну затвора.
То су Шведска, Финска, Данска, Немачка, Велика Британија, Белгија, Аустрија, Италија, Француска или Шпанија.
Одлука о томе где ће осуђено лице бити послато на извршење казне доноси се у складу са Статутом Механизма и Упутством о поступку којим Механизам одређује у којој ће држави осуденик издржавати казну затвора.
Процес одређивања се састоји се од четири корака.
Најпре Секретар Механизма ступа у контакт с једном или више држава како би установио да ли су спремне да осуђеника приме на извршење казне, а потом подноси председнику Механизма извјештај, у којем се наводе државе у којима се потенцијално може извршити казна и друге релевантне информације.
Председник Механизма на основу тих и других информација које евентуално затражи, одредује државу у којој ће казна бити спроведена, а његову одлуку извршава Секретар, наводи се на сајту Механизма.
Караџић је у притвору Механизма у Хагу, наследника Хашког трибунала, од хапшења и изручења из Србије у јулу 2008. године.
Осуђен је 20. марта на доживотни због геноцида у Сребреници и злочина против човечности, кршења закона и обичаја ратовања. Том одлуком преиначена је одлука о казни првостепена пресуда Трибунала у Хагу којом је у марту 2016. година био осуђен на 40 година затвора.
Ова пресуда је правоснажна, али постоји могућност подношења ванредног правног лека - захтева за ревизију пресуде у року од годину дана, што је члан Караџићевог правног тима адвокат Горан Петронијевић прошле седмице у изјави за Танјуг и најавио.
Евентуални ревизиони поступак могао би да одложи Караџићево напушање притворске јединице у Хагу, из које никада није пуштен на привремену слободу.
Право да се поднесе ванредни правни лек може да се искористи само ако Карџић или неко из његовог правног тима открије нову чињеницу која није била позната у време првостепеног суђења или жалбеног поступка, а која је могла да буде одлучујућа за доношење одлуке.
Захтев за ревизију се подноси председнику Механизма, који одређује веће које ће одлучивати да ли је нова чињеница могла да буде одлучујући фактор приликом доношења одлуке, а уколико то утврди онда ће преиспитати пресуду и након што саслуша стране у поступку, изрећи нову пресуду.
