Пошумљавање суботичких шума у току, оживљава и ловиште

Пошумљавање у Суботичким шумама, као и њихова обнова, обавља се на основу планских докумената који је усвојио надлежни орган АПВ, а квалитет извршених радова контролише републичка шумарска инспекција.

Бранислав Станков, извршни директор за ловство, рибарство и угоститељство за “Дневник” каже да се ловиште посебне намене “Суботичке шуме“ од 2015. до 2018. године налазило на миграторној рути. У том периоду велики број миграната је прошао кроз ловиште“Суботичке шуме“  због чега је у од 2015. до 2017. године због безбедности  био потпуно и делимично обустављен лов.

– Причињене су штете на спољној огради ограђеног дела ловишта “Суботичке шуме“ у дужини од 9,7 км, која је континурано сечена и уништавана. Као последица тога дошло је до изласка одређеног броја дивљачи, пре свега две главне гајене врсте муфлона и нешто мање јелена лопатара. Муфлонска дивљач је изашла у отворени део ловишта одакле је због континуираног узнемиравања и изразито нарушеног мира у станишту, као и појединачних случајева криволова, мигрирала и напустила ловиште“Суботичке шуме“ – објашњава Станков.

Како додаје, у циљу отклањања последица штете на матичним фондовима муфлона и јелена лопатара, ЈП“Војводинашуме“ као корисник ловишта “Суботичке шуме“ планира  у овој години насељавање и враћање бројног стања матичних фондова муфлона и јелена лопатара на оптимално бројно стање.

– Као корисник ловишта посебне намене, наведеним мерама планирамо да се ловиште посебне намене“Суботичке шуме“ у 2020. години врати у пуну узгојну и комерцијалну функцију” – закључује Станков.

Повећање површина под шумама има немерљив значај за очување здраве животне средине, због чега би под шумском вегетацијом у Србији требало да буде 40 одсто територије, каже Слађана Дабић, дипломирани инжињер шумарства у ЈП “Војводина шуме”.

– На жалост, на основу актуелних података из Националне инвентуре шума, Војводина спада у шумом најсиромашније регије у Европи са само 7,1 одсто површине под шумом. Просторним планом АП Војводине дефинисана је потреба за подизањем још око 140.000 хектара нових шума. Приликом пошумљавања, посебан акценат се ставља на аутохтоне врсте дрвећа: храст лужњак, пољски јасен, белу тополу, врбу... – истиче Дабић.

Шумско газдинство “Сомбор” је огранак предузећа које газдује шумама на подручју Суботице. Како наводи, ЈП „Војводинашуме“ се протеклих десет година успешно прилагођавало новим трендовима и изазовима које нам намеће Европска унија, а тачно пре месец дана започела је овогодишња кампања пошумљавања низом активности са циљем истицања значаја стручног газдовања шумама, очувања шума и промоцију здраве животне средине.

– Поред високе техничке вредности, и широке палате употребе дрвета у свакодневном животу, шуме су нам битне јер унапређују стање животне средине и побољшавају опште климатске услове; умањују ефекат стаклене баште; производе кисеоник без кога нема живота на планети Земљи; пречишћавају ваздух апсорбовањем штетних гасова, прашине и пепела; умањењују буку; пречишћују и регулишу воде; спречавају еолску и водну ерозију, а позитивно утичу и на стабилност насипа; повећавају плодност суседних пољопривредних површина и значајно унапређују визуелни-естетски ефекат предела. – рекла је Слађана Дабовић. – Примера ради, лишће једног стабла старог 30 година, фотосинтезом може да разложи до 120 килограма фабричке прашине и да прочисти загађен индустријски ваздух. Само једно стабло испусти чак 250 кубних метара кисеоника за годину дана, што је довољно за потребе два одрасла човека.

Текст и фото: С. Иршевић