Трска и пецароши закрчили Бегеј
ЗРЕЊАНИН: Некада је чамац био најкраћа и најбржа веза између Доље и Вашаришта, односно Карађорђевог трга у Зрењанину. Како данас ствари стоје, ускоро би се река на том месту могла и прегазити.
Трска у Бегеју толико је узела маха да се поред насипа формирала још једна обала, а овај процес наставља се и даље, и са једне и са друге стране реке.
Пецароши су ту ситуацију искористили максимално, па су на делу насипа поред Бегеја направили прво импровизоване надстрешнице, а у последње време ничу и „озбиљнији грађевински подухвати”. Не само што боравак на том делу обале није безбедан, него није ни дозвољен, јер су насипи, под условом да су уређени, прва линија одбране од поплава.
Бегејом управљају „Воде Војводине”. Управо од њих потражили смо одговоре на питања како се обале одржавају и смеју ли пецароши на овај начин да заузму обале. Ево шта стоји у званичном одговору.
Током лета предвиђено је уклањање трске и наноса из корита канала и уређење обале, које подразумева изградњу обалоутврде и постављање пристана за привез бродова
„ЈВП „Воде Војводине“ континуирано води бригу и унапређује водне ресурсе у Војводини. Кроз учешће у ИПА програмима прекограничне сарадње, „Воде Војводине“ обезбедиле су додатна вишемилионаска улагања у Хидросистем ДТД. Један од пројеката односи се и на ревитализацију канала Бегеј, а реч је о прекограничној сарадњи Србије са Румунијом”, наводе у овом предузећу.
Кроз овај пројекат, вредан укупно 13,85 милиона евра, планирани су, између осталог, и радови на Бегеју у Зрењанину, на окретници код пешачког моста. Током лета предвиђено је уклањање трске и наноса из корита канала и уређење обале, које подразумева изградњу обалоутврде и постављање пристана за привез бродова.
Када се заврши комплетан пројекат, а то би требало да буде половином 2021. године, очекује се поновно отварање пловидбе на каналу Бегеј, развој туризма, унапређење инфраструктуре и повезивање прекограничног региона кроз повећање транспорта.
Такође, ЈВП „Воде Војводине“ предвидело је током ове године и улагање од преко 300 милиона динара у редовно одржавање канала Хидросистема ДТД, што подразумева радове на измуљењу, кошењу, уклањању растиња и слично. Програм редовног одржавања се спроводи према приоритетима имајући у виду ситуацију на терену.
„Подсећамо да Хидросистем ДТД чини 14 магистралних канала укупне дужине 694,2 километра, те да је одржавање таквог система изузетно комплексно. Због све учесталијих проблема на терену, позивамо и грађане да све уочене неправилности пријаве или „Водама Војводине“ или надлежном водопривредном предузећу”, саопштили су из ЈВП „Воде Војводине”.
Ж. Балабан
