Бољи услови за производњу органске хране приоритет
БЕОГРАД: Пронаћи начин да органска храна лакше нађе пут до школа, вртића, болница и домова једна је од 9 препорука прикупљених током кампање „Месец органске хране" које су уручене министру пољопривреде Браниславу Недимовићу.
Органска храна тешко налази пут до ових државних установа због система набавки јавних који у први план ставља најнижу цену а "тако се онемогућава унапређење квалитета исхране" закључак је Пројекта јавно-приватног дијалога који су током децембра спровели НАЛЕД и Републицки секретаријат за јавне политике а реализован је уз уцешће Агро кластера и подршку УСАИД-а.
Међу препорукама је иницијатива да се пољопривредним газдинствима омогуци да воће и поврће користе за виши степен прераде и да ту храну могу самостално да стављају у промет, као и да се систем субвенција прилагоди специфичним потребама органске производње, односно да се стандарди ускладе са европским како би се извозило у ЕУ.
Министар Недимовић истакао је да је унапређење услова за органску производњу приоритет министарства и да је у изради нови закон који ће предвидети посебан систем субвенција.
Српски извоз органске хране је од 2012. године повећан више од шест пута, са 3,7 на 23 милиона евра, рекао је Недимовић и оценио да то " говори о значају и потенцијалу ове врсте производње"
Подаци НАЛЕД-а показују да је у последњих шест година површина на којој се узгаја органска храна у Србији удвостручена, на 13,4 хиљаде хектара, док је број производача повећан више од шест пута, на 6.153 особа.
Ипак, само 0,4 посто обрадивих површина у Србији се користи за органску производњу док је у Хрватској 6, 1 одсто а у Бугарској то 3,2 одсто површина.