Одржан традиционални маскенбал у Геронтолошком центру

Више од 20 такмичара учествовало је у ревијалном делу те манифестације међу којима су се баке и деке, али и запослени у тој институцији, маскирали у младеначки пар, плесаче, гатаре, Пипи Дуге Чарапе и слично.

- Ово је манифестација која је карактеристична за наш петроварадински Клуб „Владимир Назор” јер се од постојања одржава код нас и људи долазе да се опусте, уживају и да се друже са онима из других клубова, као и да се веселе, плешу, играју - каже председница тог Клуба Славица Новаковић. - Свако од такмичара је припремио маску, а учесници наше секције ручних радова направили су крунице и капице за све госте.

Оно што је новина, када је реч о овом маскенбалу, јесте да су сада учествовали и корисници домског смештаја Геронтолошког центра, сви запослени, али и гости из других Геронтолошких центара у Војводини.

- Маскенбал има симболику и циљ је да ово буде лепо дружење и забава за све наше кориснике - наводи руководилац Клубова за стара и одрасла лица Анђела Костић. - Нашим корисницима је ово важно јер кроз овакав вид манифестације могу да се покажу и докажу, да прикажу колико су вредно радили. Самостално су припремали маске и у организацији су највише они учествовали. Значајно им је јер ће након ревијалног дела имати и дружење уз вечеру уз музику.

Прво место, за маску Хула и Лулу,  освојиле су кориснице домског смештаја у Футогу и тим поводом су добиле уметничку слику.

Друго и треће место отишло је у руке чланова клуба „Владимир Назор” из Петероварадина за маске Весница пролећа и Млада и младожења. Ти такмичари су добили ваучере у износу од 2.500 и 2.000 динара за куповину у Меркатору.

Маскенбал је настао још 1930. године у Петроварадину када су се мештани окупљали дотерани код сеоске цркве, а онда у поворци с тамбурашима пешачили до моста и назад. Потом би се разишли по кућама где су настављали дружења. Током Другог светског рата је такво окупљање било забрањено, да би неколико година касније та идеја опет заживела и прешла у традицију.

- Била сам дете тада, али се сећам да су у кући моје баке долазиле тетке и три недеље шиле хаљине, правиле руже - прича нам благајница Клуба “Владимир Назор” Владица Дудварски. - После рата су почели по кућама да се маскирају и позивају друштво, а и ја сам као девојка двапут правила маскенбал код себе.

Л. Радловачки

Фото: С. Шушњевић