Скупштина најбољи послодавац, посланицима ни бојкот плату не дира

Наиме, када народни представници седну у посланичке клупе, имају право да се определе да ли ће наставити да се баве послом на којем се су се затекли, или ће се одлучити да буду запослени политичари. 

За добијање статуса посланика на сталном раду у највишем законодавном дому у овом мандату изјаснило се, како су „Дневнику”  саопштили из Секретаријата Скупштине, 179 парламентараца. Самим тим, њихов нови послодавац постала је Скупштина, из чијег buyеta посланици на сталном раду примају плату. Но, тај послодавац ипак се разликује од уобичајеног. Статус посланика понекад би се могао упоредити са статусом слободног уметника јер не постоји норма коју у било којем погледу треба да испуни, нити је прописано било какво мерило његовог рада.

Могло би се можда рећи да су народни представници пре свега одговорни својој партији на чијој листи су изабрани и у чијем су посланичком клубу. У Србији се доста говори о страначкој дисциплини, те да су посланици, углавном када је о оним из власти реч, „војници” своје партије. Но, реално гледано, по слову нашег законодавства, и поред тога што су посланици изабрани по пропорицоналном изборном систему, мандат припада њима, а не странци па је и та одговорност према политичкој партији постала релативна ствар, будући да не постоји никакво законско ограничење за промену политичког дреса.

По подацима Агенције за борбу против корупције, председница Скупштине Србије Маја Гојковић прима у парламенту плату од 107.368 динара  и паушал од 28.686 динара.

Она од 2016. године има право на закуп стана у Београду, за шта месечно добија 35.000 динара.

Седнице парламента одржавају се у Великој сали Дома Народне скупштине од 31. марта 2009. године и од тог датума се, у оквиру конференцијског система, води електронска евиденција гласања. Од 31. августа 2009. године у функцији је и електронско евидентирање присуства народних посланика седницама, на основу активиране идентификационе картице у посланичкој јединици. Електронска евиденција активности народних посланика на седницама парламента заокружена је марта 2010, када је активирано и меморисање трајања дискусија посланика, председника Владе и министара у Влади на скупштинским седницама.

Ипак, сва та евиденција остаје искључиво статистика и слово на папиру. Био или не био на сталном раду у парламенту, посланик не мора да присуствује пленарним заседањима нити седницама одбора, не мора да дискутује нити да подноси амандмане. На исти начин без било каквог кажњавања када је о плати и посланичким обавезама реч, третира се и недавно започети бојкот седница, који спроводи део опозиције. Било је раније некаквих предлога да би посланици на сталном раду ипак морали имати обавезу присуства на седницама, али се од такве идеје прећутно одустајало.

Када се саберу појединачна нето примања посланика на сталном раду, само на њихове нето зараде из скупшинског buyеta одлази годишње око 1,3 милион евра.

Највиши коефицијент имају потпредседници Скупштине, и то 10,50 што значи нето плату од 93.684 динара. Њу примају Верољуб Арсић (СНС), Владимир Маринковић (СДПС), Ђорђе Милићевић (СПС), Вјерица Радета (СРС) и Гордана Чомић (ДС). Следи 19 посланика с коефицијентом 9,40 и платом од 83.869 динара. На том делу платног списка су Милован Дрецун, Мирко Крлић, Марија Обрадовић, Катарина Ракић и Миодраг Линта из посланичке групе СНС-а, као и Ђорђе Комленски (ПС), Милорад Мијатовић (СДПС) и Муамер Зукорлић (SPP). У том „платном разреду” су и Балинт Пастор (СВМ), Петар Петровић (ЈС) и Маријан Ристичевић (NSS). Ту плату примају и опозиционари – председник „Двери” Бошко Обрадовић, Санда Рашковић Ивић (Народна странка), Ненад Чанак (ЛСВ), Марко Ђуришић (СДС), Јован Јовановић (КСТ), Татјана Мацура (Странка модерне Србије) и лидер СРС-а Војислав Шешељ, чији син Александар је такође на сталном раду у парламенту, али с нижим коефицијентом и неких 8.000 динара мањом зарадом. Потпредседник Народне странке Мирослав Алексић с коефицијетном 8,80 прима плату од парламента 78.516 динара, као и Балша Божовић, Маја Виденовић, Дејан Николић, Мариника Тепић, Ђорђе Вукадиновић из клуба НС – За спас Србије, Горан Богдановић (СДС), Владимир Ђурић (СМС), Енес Имамовић (СДА), самостални посланик Милан Лапчевић, Наташа Мићић (ЛДП), Фатмир Хасани (PDD).

Из владајуће коалиције у тој групи посланика су Љубица Мрдаковић Тодоровић, Бранимир Ранчић, Љубиша Стојмировић, Дубравка Фипиловски (СНС), Милена Бићанин (СДПС), Мирјана Драгаш и Стефана Миладиновић (СПС), Елвира Ковач и Арпад Фремонд (СВМ), као и Борисав Ковачевић (ПУПС).

Накнаду за закуп стана у Београду по одлуци Административног одбора Скупштине примају само четири посланика. То су Бошко Обрадовић, Предраг Јеленковић, Дејан Шулкић и Горан Чабради.

Остали имају право да им се плати хотелски смештај, или путни трошкови. Недавно је шеф напредњака у парламенту Александар Мартиновић између осталог рекао да је, рецимо, надокнада за гориво, за долазак из Новог Сада око 4.000 динара. Посланици који на седнице Скупштине и њених радних тела долазе сопственим возилом, потписују изјаву којом то потврђују, с навођењем података о регистарском броју, релацији путовања и броју пређених километара.

Народни представници имају право на бесплатан превоз у железничком саобраћају, друмском, јавном градском, па и речном, али мало је оних који користе ту бенефицију.

У дане заседања Скупштине посланици немају право на дневнице, али им се зато плаћају трошкови службеног боравка у иностранству.

Остали посланици на сталном раду имају плату од 76.732 динара, с коефицијентом 8,60. Ту су, између осталих, Александра Јерков, Горан Јешић, Весна Марјановић, Драгољуб Мићуновић и Радослав Милојичић из ДС-а, Дијана Вукомановић (Нова), Марија Јањушевић и Срђан Ного (Двери), Зоран Живковић (НС), Мирослав Маркићевић (НС), самостални посланици Бранислав Михајловић и Миладин Шеварлић. С њима су Душан Петровић и Верољуб Стевановић (ZZS), Саша Радуловић и Бранка Стаменковић (ЂБ), Дејан Шулкић (DSS). Такве зараде имају и радикали Милорад Мирчић, Александра Белачић и Божидар Делић, као и Жика Гојковић (ПОКС). Међу посланицима власти су Марко Атлагић, Душан Борковић (СНС) Милутин Мркоњић и Јошка Броз из клуба СПС-а, Бојан Торбица (ПС), Горан Чабради (Зелена странка)…На сталном раду у парламенту су и Жарко Кораћ и Ненад Милић из ЛДП-а, као и Олена Папуга (ЛСВ).

Светлана Станковић