ТЕМА „ДНЕВНИКА”: Оштрије казне (не) заустављају педофиле

Пре два месеца, одмах по пуштању из затвора, на вишеструког силоватеља-повратника упозорио је Игор Јурић, отац покојне Тијане Јурић, коју је на свиреп начин отео, силовао и убио Драган Ђурић.

– Статистике кажу да такви људи имају нагоне које не могу да контролишу – рекао је Игор Јурић. – Мислим да је Мургашког полиција држала под присмотром неко време, а да није било тако, мислим да би он раније починио злочин и да би жртва било неко дете.

Јурић поставља питање шта ће се догорити када Мургашки поново буде на слободи, и каже да се измене Кривичног закона, које подразумевају доживотни затвор за силоватеље и убице деце, великим делом односе на повратнике.

Подсетимо, судија Вишег суда у Новом Саду за prеthodni поступак одредио је прекјуче Душану Мургашком притвор до 30 дана. Он се сумњичи да је извршио два кривична дела. На терет му се ставља покушај убиства раднице Центра за рехабилитацију Клиничког центра Војводине М. Ч. (44), коју је у недељу напао ножем, а осумњичен је и да је prеthodnog дана нанео тешке телесне повреде М. С. (88).

По Јурићевим речима, министарка правде Нела Кубуровић је обећала да ће радна група изнети предлог измена Закона до краја месеца и да се нада да ће се тај закон наћи у Скупштини до пролећа.

Професор Правног факултета и покрајински заштитник грађана Зоран Павловић као кључно питање које би требало регулисати наводи то да ли је насилник након одслужене казне спреман за стварни живот.

– Како је могуће да неко изврши казну без обзира на то да ли је ресоцијализован или није? – рекао је Павловић. – То подразумева да починилац не сме да напусти затвор све док стручне службе не процене да је он спреман на живот без понављања кривичног дела.

Психолог из Новог Сада Александар Шибул каже за „Дневник” да се, уколико је педофилија установљена, не могу десити реалне промене.

– Педофили не могу да се контролишу јер имају слабу контролу над својим либидом, који је усмерен ка деци као објекту сексуалности – сматра Шибул, и додаје да педофилија настаје из немоћи. – Педофили су углавном људи који имају комплексе ниже вредности, а могу се препознати по томе што се крећу по местима где се окупљају деца. Они као предатори интензивно прате и гледају децу по парковима, у близини школа, вртића, дечјих играоница, игралишта...

Истраживања показују да су педофили углавном повучени, несигурни људи, незреле сексуалности, који се с одраслом особом осећају неугодно, тако да своју зону сигурности налазе у односу с децом и ка њима усмеравају своју сексуалност.

Шибул наглашава да су сви силоватељи – повратници и да би требало да користе одређену терапију, односно да пију лекове који смањују либидо.

– Ипак, сматрам да би сви педофили требало да буду јавно обележени да би јавност била обавештена о томе да они живе у одређеном граду, на одређеној адреси. Решење би могло бити и кастрација – сматра психолог Александар Шибул.

Лек за педофилију не постоји, указује психијатар Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” Снежана Јапалак.

– Постоји неколико покушаја лечења, од измене у понашању кроз психотерапије, преко неких фармакотерапијских интервенција, које подразумевају измену хормонског баланса и сексуалних хормона – појашњава Снежана Јапалак. – Међутим, једини известан исход давала је, као екстремна опција, кастрација, хемијска или физичка. Ипак, кастрација не лечи болест, већ спречава силоватеља да почини дело.

Вребају из „сајбер јазбина”

Педофили вребају и преко интернета, у такозваним сајбер јазбинама, о којима највише знају они који их стварају, затим педофили који их користе, али и полиција, која покушава да сузбије то кривично дело.

Реч је о просторијама из којих се путем интернета и уживо, за новчану надокнаду, преносе сцене сексуалног злостављања детета. Дакле, неки педофил с било које тачке на свету може да плати особи која држи „сајбер јазбину”, да закаже термин, а онда да то злостављање прати путем рачунара. „Сајбер јазбине” су врло организоване. Постоји група која све то припрема, затим лице које има полни однос са жртвом, педофил који све то гледа и плаћа, и на крају, група која тај материјал претвара у снимак и касније га промовише и продаје широм света за новчану надокнаду.

Сведоци смо застрашујуће појаве раста мреже педофилије у готово свим земљама света. Број откривених случајева ланаца педофилије континуирано расте, што нам сугерише озбиљност проблема. Знатан број дечијих злостављача управо из тог разлога користи интернет као медиј где могу анонимно доћи до дечје порнографије. Интернет је умногоме помогао развоју и ширењу педофилије.

Треба нагласити да је однедавно у рад пуштен и сајт „Нет патрола”, преко којег грађани могу анонимно и веома једноставно, уз само неколико кликова, пријавити сексуално злостављање. Игор Јурић каже да је за нешто мање од десет дана на сајт стигло доста пријава, људи су слали и наге слике деце и пријављивали починиоце, а само првог дана рада тог сајта било је чак 11 пријава.

Д. Николић