Потрага за економски одрживом формулом за усклађивање пензија

Форумула за усклађивање пензија је не само интегрални део јавног пензијског система Србије, већ и обавеза државе да обезбеди економски одрживу рачуницу која ће пружати сигурност онима који одлазе у пенију. Тим пре, додаје ФС, што је фискална стабилизација и успешно спроворење пензијске реформе из 2014.године створило могућност за усвајање издашније формуле за усклађивање пензија у складу са европском праксом.

Ваља подсецити, да је изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из септембра прошле године, Влади дата дискрециона могућност да, у складу са економским резултатима и сопственој процени, појединим пензионерима исплаћује новчано увећање уз пензију, до укупног износа средстава од 0,3 одсто БДП-а годишње. На овај начин , пензионери у Србији су по први пут од 2003.године остали “ускраћени” за пензионерску формулу која свима омогућава да знају колико повећање могу очекивати, било да њен коначни салдо значи увећање од један или више процената .

Фискални савет припремио је предлог за јавну расправу , на основу међународних и домаћих искустава, према којем су у понуди пет могућих формула за усклађивање које би биле економски одрживе и издашније од онога што је данас на снази, односно дискрционог права Владе Србије да делу пензионера повећава пензије, а другом не даје ништа.

Европска пракса

Скоро све државе Европске уније имају дефинисане формуле за усклађивање пензија. У Аустрији, Француској, Италији и Шпанији пензије се усклађују искључиво са растом инфлације. У Шведској, Великој Британији, Холандији, Немачкој и Данској, пензије се усклађују са растом плата . Мађарско формула за усклађивање пензија је минимум нфлација. У преосталим државама ЕУ комбинује се проценат инфлације и раста зарада или раста БДП-а.

Тако, ФС нуди да се пензије убудуће усклађују са инфлацијом и делом раста БДП-а преко 2 одсто, затим са 50 одсто са инфлацијом и исто толико са растом БДП-а, у понуди је и и усклађивање са 50 одсто са инфлацијом и 50 одсто са растом просчених плата. Као могућност нуди се и усклађивање пензија са 40 одсто са инфлацијом и 60 одсто са растом просечне зараде. На крају, предлаже се и могућност усклађивања 30 одсто са инфлацијом и 70 одсто са растом укупне масе зарада.

Поред одабира нове формуле за усклађивање пензија, по мишљењу ФС, потребно је унапредити и ојачати механизме фискалних правила који ће обезбедити да се укупни расходи за пензије у будућности крећу у распону од 9,5 одсто до 10,5 одсто БДП-а.

Љ. Малешевић