Potraga za ekonomski održivom formulom za usklađivanje penzija

Forumula za usklađivanje penzija je ne samo integralni deo javnog penzijskog sistema Srbije, već i obaveza države da obezbedi ekonomski održivu računicu koja će pružati sigurnost onima koji odlaze u peniju. Tim pre, dodaje FS, što je fiskalna stabilizacija i uspešno sprovorenje penzijske reforme iz 2014.godine stvorilo mogućnost za usvajanje izdašnije formule za usklađivanje penzija u skladu sa evropskom praksom.

Valja podseciti, da je izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz septembra prošle godine, Vladi data diskreciona mogućnost da, u skladu sa ekonomskim rezultatima i sopstvenoj proceni, pojedinim penzionerima isplaćuje novčano uvećanje uz penziju, do ukupnog iznosa sredstava od 0,3 odsto BDP-a godišnje. Na ovaj način , penzioneri u Srbiji su po prvi put od 2003.godine ostali “uskraćeni” za penzionersku formulu koja svima omogućava da znaju koliko povećanje mogu očekivati, bilo da njen konačni saldo znači uvećanje od jedan ili više procenata .

Fiskalni savet pripremio je predlog za javnu raspravu , na osnovu međunarodnih i domaćih iskustava, prema kojem su u ponudi pet mogućih formula za usklađivanje koje bi bile ekonomski održive i izdašnije od onoga što je danas na snazi, odnosno diskrcionog prava Vlade Srbije da delu penzionera povećava penzije, a drugom ne daje ništa.

Evropska praksa

Skoro sve države Evropske unije imaju definisane formule za usklađivanje penzija. U Austriji, Francuskoj, Italiji i Španiji penzije se usklađuju isključivo sa rastom inflacije. U Švedskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj i Danskoj, penzije se usklađuju sa rastom plata . Mađarsko formula za usklađivanje penzija je minimum nflacija. U preostalim državama EU kombinuje se procenat inflacije i rasta zarada ili rasta BDP-a.

Tako, FS nudi da se penzije ubuduće usklađuju sa inflacijom i delom rasta BDP-a preko 2 odsto, zatim sa 50 odsto sa inflacijom i isto toliko sa rastom BDP-a, u ponudi je i i usklađivanje sa 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom prosčenih plata. Kao mogućnost nudi se i usklađivanje penzija sa 40 odsto sa inflacijom i 60 odsto sa rastom prosečne zarade. Na kraju, predlaže se i mogućnost usklađivanja 30 odsto sa inflacijom i 70 odsto sa rastom ukupne mase zarada.

Pored odabira nove formule za usklađivanje penzija, po mišljenju FS, potrebno je unaprediti i ojačati mehanizme fiskalnih pravila koji će obezbediti da se ukupni rashodi za penzije u budućnosti kreću u rasponu od 9,5 odsto do 10,5 odsto BDP-a.

LJ. Malešević