Школама у Хрватској препорука о посети Јасеновцу
ЗАГРЕБ: Према најави из хрватског Министарства науке и образовања, школе у Хрватској ће добити нову препоруку - да посете и Спомен-подручје Јасеновац, место највећег усташког логора у Другом светском рату, пише "Јутарњи лист".
"Министарство ће у складу с новим курикулумом грађанског васпитања препоручити школама посету Спомен подручје Јасеновац тако да школе, ако се одлуче за ту активност, могу исту на време уврстити у своје школске курикулуме", рекли су за "Јутарњи"надлежни у Министарству.
Према статистикама, Спомен-подручје Јасеновац досад није било често место школских посета.
Иако је Образовни центар у Јасеновцу замишљен као место где се млади суочавају са последицама порицања људског достојанства, мржње и ксенофобије, а њихове музејске радионице нуде нови приступ у образовању о холокаусту, геноциду и страдању антифашиста у Другом свјетском рату, чиме представљају основу за учење о људским правима, мали је број ученика организивано посећивао Јасеновац.
Према подацима Спомен-подручја, у 2018. посетило их је 15 школских група - осам из средњих и седам из основних школа Хрватске.
Паралелно бележе 19 школских група из страних држава, од тога највише из Италије (11) и Словеније (4).
Годину раније, Јасеновац је посетило тек девет школских група из Хрватске, на шта је упозорио директор Спомен-подруцја Јасеновац Иво Пејаковић.
Пејаковић каже да није упознат шта пише у новоме курикулуму, али ако школама буду упућене препоруке за посету бившем логору, то свакако види као корак у доброме смеру.
Како објашњава, СП Јасеновац са школским групама ради по образовном програму који се састоји од три дела: посета простору некадашњег логора Јасеновац уз стручно водство кустоса, обилазак Меморијалног музеја, те радионице с ученицима у простору Образовног центра. Програм траје око три сата.
"Циљеви су да се учценици упознају с основним чињеницама о логору Јасеновац, осуда усташког покрета те злочина почињених на основи расних закона и идеологије усташког покрета кроз прице о људским судбинама, изазивање саосећања према жртвама и затоценицима логора и порука за садашњост и будућност да би ученици имали јасан став о осуди идеологија које одређене појединце и групе у друштву етикетирају као ‘другачије’", каже Пејаковић.