Динарске штедише зарађују више од девизних

До тог податка је дошла Народна банка Србије у најновијој Анализи о исплативости динарске и девизне штедње, која указује на то да је уноснија штедња у домаћој валути него у страној, како у дугом року, тако и у кратком.

Наиме, грађанин који је у децембру 2012. године орочио 100.000 динара на динарској штедњи и занављао орочење сваке године, у децембру 2018. би на штедној књижици имао укупно 139.673 динара, што је једнако износу од 1.181 евра.

За разлику од њега, штедиша који је на девизну штедњу положио у децембру 2012. године 881 евро, колико је тада износило 100.000 динара, и обнављао уговор сваке године, на крају 2018. би имао укупан улог од 957 евра, што у динарској противвредности износи 113.183 динара.

Дакле, у последњих шест година било је исплативије штедети у динарима.

Из НБС-а истичу да је анализа показала да је и орочена штедња на годину, али без занављања штедног улога, у динарима била исплативија од штедње у еврима, као и штедња орочена на три месеца.

На већу исплативост динарске штедње у односу на девизну утицали су: ниска и стабилна инфлација и релативно стабилан курс динара према евру; релативно више каматне стопе на штедњу у домаћој валути него на девизну штедњу; повољан порески третман динарске штедње – односно чињеница да се на приходе од капитала по основу камате на динарску штедњу не плаћа порез, док се код девизне плаћа по стопи од 15 одсто.

Из НБС-а истичу да, захваљујући мерама централне банке и Републичке владе и постигнутој макроекономској стабилности, поверење грађана у домаћу валуту расте из године у годину.

О томе сведочи податак да је динарска штедња од августа 2012. године повећана готово три и по пута – с око 18 милијарди динара на више од 61 милијарду динара у децембру 2018, док је девизна штедња повећана с готово осам милијарди евра (око 935 милијарди динара) на око десет милијарди евра (око 1.175 милијарди динара), и то у условима смањења каматних стопа на орочене депозите становништва.

Само у 2018. години, динарска штедња положена код банака у Србији повећана је више од 20 процената.

„Узимајући у обзир значај који депозити у домаћој валути – и привреде и грађана – имају за стабилност читавог финансијског система, као и чињеницу да штедња грађана представља најсигурнији начин очувања вредности новца и омогућава будућу потрошњу, НБС ће и убудуће, заједно с Владом Србије, настојати да својим мерама, активностима и комуникацијом с јавношћу креира окружење које подстиче њено прикупљање и континуирани раст”, поручује НБС у саопштењу.   

Д. В.