Доживотном робијом против убица деце
БЕОГРАД: Доживотни затвор за убице деце и оштрије казне за насилнике, силоватеље и дилере ускоро би требало да постану део Кривичног законика, а више о томе говоре саговорници "Блица", међу којима и оснивач фондације "Тијана Јурић", Игор Јурић, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и министарка правде Нела Кубуровић.
Министарка Кубуровић најавила је да ће предлог закона бити готов до краја месеца.
Јурић је пре више од две године покренуо иницијативу за измене закона коју је потписало 160.000 грађана Србије, а прешао је трновит пут како би такав предлог коначно био усвојен.
"Ниједног тренутка када је у питању мењање Кривичног законика нисмо се водили емоцијама, јер да су оне у питању, ја бих се залагао да убица мог детета добије доживотну казну затвора", каже Јурић.
Према његовим речима, последње две недеље, од када је председник Србије Александар Вучић најавио увођење доживотне казне, у појединим медијима је почело да преовладава мишљење да је "емотивно" желео да се нешто помени.
"Притом се потпуно занемаривала чињеница да се ово неће односити на убицу мог детета. Занемаривала се чињеница да смо окупили један стручни тим људи који су писали тај предлог измена закона и једноставно дошли до онога што заиста јесте потреба наше земље", рекао је Јурић за "Блиц".
Кубуровић је указала да најављене промене нису једине које ће се тицати Кривичног законика.
"Биће то сет промена, али је битно да се свакако доживотни затвор уводи за најтежа кривична дела - за убице деце, трудница. Ова казна подразумева и измене неких других закона, пре свега Закона о извршењу кривичних санкција, јер казнено поправни заводи треба да се припреме за лица која ће да издржавају доживотну казну затвора", рекла је Кубуровићева.
Према речима министра Стефановића, не сме да се ризикује да "неко ко је убица деце изађе поново на слободу и добије могућност да поново убије неко дете". "Не постоји оправдање за то", истакао је Стефановић.
Он наводи да, не рачунајући неколико држава бивше Југославије, само три европске земље немају казну доживотног затвора.
"Чуо сам и доста похвала када је у питању доживотни затвор за убице деце и мислим да грађани Србије и велики део стручне јавности, који можда није толико сагласан као људи који се појављују у медијима, то подржава. У свим осталим државама Европе постоји ова врста санкција и то показује шта Европа мисли о овом питању", рекао је Стефановић.
Он се осврнуо и на убиства деце која су се у последњих 20 година догодила у Србији, указујући да је то нешто о чему је ужасно тешко причати, а камоли процесуирати.
"И зато држава мора да покаже сву оштрину управо у случају тих људи. На онима који су извршили најтежа кривична дела убистава, поготово када се то односи на децу", рекао је Стефановић.
Председник Удружења судија и тужилаца Србије (УСТ) Ненад Стефановић истиче да је пооштравање казни реакција државе.
УСТ је најпре подржало иницијативу Фондације "Тијана Јурић" и "Блица" да доживотни затвор постане санкција у српском закону.
Према речима Стефановића, ова казна ће представљати, као што је сада у већини националних кривично-правних система, најстрожу репресивну меру која може бити примењена према учиниоцу кривичног дела.
Он је, међутим, рекао и да је "с тим у вези, потребно са институтом доживотног затвора предвидети и право на условни отпуст".
"То не значи да ће се осуђено лице на казну доживотног затвора по аутоматизу по протеку одређеног временског периода наћи на слободи, већ му се мора дати могућност да суд одлучи да ли је постигнута сврха кажњавања, односно да ли је дошло до његове ресоцијализације", рекао је Стефановић.