Фудбалски тренер Светозар Совиљ има пелцер за успех

У својеврсну авантуру упустио се по препоруци дугогодишњег пријатеља Немање Каћанског и из ове перспективе евидентно је да није погрешио. После шест месеци сарадње понуђен му је двогодишњи уговор.

„Прича је почела да се развија спонтано, Немања ми је рекао да је на клупском сајту Донг Гуана објављен конкурс за тренера млађих категорија. У тим тренуцима са Југовићем сам био на челу Војвођанске лиге југ, али послао сам пријаву, не очекујући много, у конкуренцији тренера из Шпаније, Португала и Хрватске. Недуго потом, обавестили су ме да сам њихов избор и резервисали су ми карту за авионски лет“, каже Светозар Совиљ.

После путешествија од 16 часова остао је без даха пред чарима Донг Гуана, који због делте река никог не оставља равнодушним.

„Град је леп, све је под конац, а становници обожавају спорт. Кошаркашки клуб је првак државе, мечеве у велелепној арени прати у просеку 30 хиљада навијача. Фудбал је у експанзији, Донг Гуан је до сада имао само млађе категорије, а тренутно стасава прва генерација за сениорско такмичење. Споразумевао сам се на разне начине, најчешће комбинацијом говора тела и енглеског језика. Тек пред крај шестомесечне одисеје добио сам преводиоца. Олакшавајућа околност је чињеница да су деца вредна и да брзо напредују.“

Двојица играча су добила позив из репрезентације, као најбољи доказ да је у кратком периоду направљен одличан резултат. Преузео је бригу о генерацији играча рођених 2004. године, а први изазов било је учешће на такмичењу 16 најбољих клубова из Кине у том узрасту. Освајање четвртог места одушевило је власника клуба и кумовало спектакуларном дочеку.

„Учествовало је чак 10 суперлигашких клубова, са огромним buyеtima за рад са најмлађима. Многима смо помрсили рачуницу, а на освајање четврте позиције нико у клубу, осим играча и мене, није ни рачунао. Потајно смо се надали да можемо да направимо изненађење и у томе смо успели. На нивоу покрајине били смо другопласирани, док смо на престижном турниру у граду Чан Ђан освојили прво место у конкуренцији 30 екипа. Добио сам признање за најбољег тренера и то ми је један од најдражих успеха у каријери“, нагласио је Совиљ. 

Ових дана Совиљ одмара у Новом Саду, у окружењу породице, а средином фебруара требало би да се врати у Кину.    

М. Менићанин