Рачун или кофер – како послати новац из иностранства?
НОВИ САД: Наши људи који раде у иностранству не штеде када је у питању стандард рођака и пријатеља у домовини.
По подацима Народне банке Србије, лане су у земљу званичним путевима послали 3,1 милијарде евра. Та сума није коначна: осим слања новца преко банке или неке од компанија које су специјализоване за тај посао и где суме улазе у званичне податке, ту су и алтернативни путеви, односно девизе које стижу у торбама и коферима преко познаника. Података о тим сумама нема. На те алтернативне начине слања наши странци се одлучују јер је особама којима се новац упућује тешко да дођу до места где могу да подигну послате суме или због трошкова слања. Они се пак крећу од 100 динара па навише, а при томе пошиљаоци треба да обрате пажњу и на курсне разлике. На шалтерима пошта новац се подиже само у динарима.
Код банака новац се може уплатити само на девизни рачун, а није проблем отворити га. У Ерсте банци се плаћа провизија од 0,4 одсто, с тим што плаћена сума не може бити мања од 100 динара ни виша од 16.000.
У Интези је такав трошак трансфера 0,35 одсто суме која се шаље. За 100 евра то је иста сума, али у динарима. За веће своте минимум је 300 динара. Пошиљалац на пријем новца чека од два до пет радних дана.
Највећу мрежу за слање имају специјализоване компаније које се тиме баве. Једна од познатијих је „Вестерн јунион”. Код њих се провизије крећу од пет до десет одсто. Прималац новац добија истог тренутка када је послат. Од њега зависи када ће по њега доћи. Битно је да се зна да у систему остаје 45 дана. Уколико се новац пошаље поштом, прималац ће га подићи и то је могуће само у динарима. При томе важи „Вестернов” курс који се разликује од средњег који одређује НБС, а и од банкарских. Та компанија сарађује и с мењачницама у Новом Саду, између осталих с „Елдорадом”. У свим мењачницама прималац послату суму добија у девизама па бар за курсне разлике не треба да брине.
Приликом слања новца трошкове трансфера могу сносити и пошиљалац и прималац. Код нас нема лимита када је пријем новца у питању. Било да вам новац шаљу тетка, теча, брат или сестра, ограничење не постоји. Баш због тога, а упркос провизијама, сигурније је да се за веће износе новца користе услуге банака или специјализованих компанија.
Наши прописи предвиђају ограничења код слања новца из Србије. Дневни лимит износи 880.000 динара за једно лице. Једном пошиљаоцу може се послати месечно максималан износ од 1.200.000 динара. Из наше земље се новац може слати само у динарима. Примаоцу се послата сума исплаћује у националној валути земље у коју је новац упућен. Из Србије се преко компанија које су специјализоване за слање новца он може послати у више од 200 земаља широм света.
Новац који тако стиже код нас углавном се троши за основне потрепштине као што су храна или плаћање рачуна. Доста наших људи који раде широм света има двојно држављанство. Значи, када и ако одлуче да инвестирају у домовини, они се рачунају као страни инвеститори па могу да користе и све бенефиције које имају они којима српски језик није матерњи. У том случају и путеви пласмана новца су другачији.
