Иза излога: Кад дечаци живе своје снове

У преводу: исти обим посла, а више руку; мушко-женско отимање прво за посао, а потом и за долар више...

Срећом, тај застарели и јасно подељен модел пуког преживљавања у ком је његова улога била да заради новац и донесе храну на сто, а њена да подиже децу је (бар када је развијенији део планете у питању) иза нас; данас је фокус на слободама и то првенствено оним које би требалао да „релаксирају“ ту строгу поделу на мушке и женске послове, задатке и улоге. Мушкарци више нису (или бар не би требало да буду) толико под притиском да само они морају да зарађују; жене су им у томе постале равноправне партнерке, те је наш дечак данас неочекивано добио јединствену прилику да (као никад пре) живи неке своје, до пре неког времена потпуно потиснуте и скривене, снове. И то - ово је најбољи део приче - без да мора да брине о томе ко ће донети храну на сто. Женски покрет му је, рецимо, омогућио да, уместо што би рмбачио од јутра до сутра у неком „комбинату“, може да „тера“ моду, посвети се музицирању и научи да свира гитару или неки други инструмент о којем је одувек маштао. Можда трубу, што да не? Или да се, рецимо, бави глумом, покуша да напише роман који му се „читав живот“ мотао по глави, али није имао времена да му се посвети јер је морао да „вија“ каријеру... Наш дечак сад више нема тих брига. Има економски снажну партнерку да брине о томе. Не мора од свог посла музичара или уметника неке друге феле да заради ни жуте банке. И то је, што се каже, превазиђен модел. Довољно је да ужива у креативном процесу и стварању нечег новог. Исто тако, ново је доба мушкарцима омогућило и да, ако то желе, максимално уживају у улози родитеља; да оду на трудничко боловање и да 24/7 буду сјајни очеви, док се маме у тамо некој компанији боре за вишу позицију и бољи платни разред. Могу и да науче да кувају, савладају технике спремања и реновирања стана или да, рецимо, савладају технику прављења зимнице... Једно море могућности, које су нашем дечаку тако дуго и тако неправедно биле ускраћиване.

Када се овако ствари поставе, могло би се чак рећи да женски покрет није ослободио само жене, али не. Пре ће бити да је у питању паралелно ослобађање полова, процес у којем су се мушкарци с почетка и „батргали“ и покушавали да све врате на старо и у ком једноставно нису желели да учествују. Срећом, на крају приче су, ипак, руку под руку са својим партнеркама, изашли као победници. Њему је омогућено да ужива и да се коначно мало ослободи тог вековног притиска да мора да нахрани породицу; може чак и сузу (без да ће његовој лепшој половини ту нешто да буде чудно) да пусти ако пожели, а њој да учествује у трци с „великим“ играчима и покаже шта и колико може да уради и постигне. Сјајно, Адам и Ева срећни и задовољни. Коначно и то да буде!

Или баш и није; можда се у овој идеалној причи провукла и нека јабука раздора, која сад срећу квари не само нашем дечаку, већ и његовој девојчици. Шта ако је од свега идеалног у најави преживело тек оно „замало“?

„Јабука“ број један: дечак би радо с колегиницом отишао на пиће, дружио се мало и боље је упознао. Ту су негде, генерација, имају доста заједничких познаника и прича... Што не би о свему томе на миру попричали изван канцеларије? Дакле, ништа страшно. Али... Шта ако девојчица (осетљива на патријархалан модел мужјака) тај без зле мисли упућен позив погрешно протумачи; шта ако је њој и то превише; ако је за њу и одлазак на пиће „црвена линија“?

„Јабука“ број два: иде девојка из шопинга, затрпана кесама свега и свачега што је купила. Помоћ би јој баш добро дошла и разумљиво је да су јој се очи зацаклиле када је видела момка у пуној снази како јој се (онако без иједног пакета) бочно приближава. Сјајно, помислила је, бар до улаза да ми помогне. Али, момак очигледно има сасвим друге планове и не пада му на памет да се нађе дами у невољи. Није тако научен; њега су научили да су жене равноправне и да могу све саме. Дакле, не би да се меша и да јој квари посао, те наставља својим путем...

Могли бисмо овако да ређамо „јабуке“ свих тих наших неспоразума и несналажења у новонасталим околностима из свакодневног живота до миле воље. „Настрадале“ су и бројне доскочице и коментари, шале и комплименти, а кроз „обуку“ су прошла и „старповања“ девојака, оне night станд комбинације, као и скоро па сви облици yеntlеmеnskog понашања.

Прилична штета на (а и за) обе стране. Једни другима су фино поткопавали рупе и на крају - сви на губитку. А, можда, баш не сви. Можда тек већина. Капитална мањина, позната и као крупни капитал, која се све време у овим мушко-женским „поравнањима“ онако незаинтересовано држала по страни, заправо је најбоље прошла; добила је дупло више вредних руку у по цене. Да ли су те руке мушке или женске, њима је претпостављам свеједно. Док су вредне, наравно... 

Јасна Будимировић