Обележена 160. годишњица библиотеке „Карло Бјелицки“ у Сомбору
„Данас смо овде због заиста несвакидашњег јубилеја, јер је мало градова чије библиотеке обележавају овакве годишњице и мало је библиотека које чувају такво богатство какво чува ваша библиотека“, рекла је данас на Свечаној академији уприличеној поводом 160 година од оснивања Градске библиотеке „Карло Бјелицки“ у Сомбору, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић.
То је, према њеним речима, и за оне који ту установу данас воде и за институције које у томе треба да им пруже подршку, велика обавеза.
„Ви то треба да чините са истом оном преданошћу и посвећеношћу са којом су то, деценијама, чинили Карло Бјелицки и његови наследници, а ми у томе треба максимално да вам помогнемо. Дубоко верујем да ћемо и једни и други своју обавезу испунити“, истакла је Милошевићева.
Она је подсетила и на низ великана које је током своје богате историје изнедрио град Сомбор, „обогативши тако наш културни и духовни простор и изван његових граница“.
„Уз остале, реч је о људима попут Аврама Мразовића и његове „Норму“, односно прве школе за образовање учитеља у српском народу која је, доцније, прерасла у чувену Препарандију, а њени ђаци, у мноштву осталих, били композитори Јосиф Маринковић и Петар Коњовић и писци Јован Дучић, Исидора Секулић и Мирослав Јосић Вишњић, затим једног од оснивача и првог председника Матице српске Јована Хаџића или Ивана Југовића, професора београдске Велике школе и секретара Правитељствујушчег совјета или прве владе Карађорђеве тек васкрсле Србије“, прецизирала је она.
Ту су, наравно, и Карло Бјелицки и библиотека која данас с поносом носи његово име, епископ Платон Атанцковић који је одлучујуће утицао на пресељење Матице српске из Будимпеште у Нови Сад, као и два велика српска патријарха – Самуило Маширевић и Георгије Бранковић.
„На том бисерном низу су, најзад, и ненадмашни Вељко Петровић чија је огромна љубав и нежност стала у једну једину реч, која је одавно постала синоним његовог, вашег и нашег Сомбора – реч Раванград, и Милан Коњовић чије име је, и данас, константа не само на нашој, него и на европској мапи сликарске непролазности“, додала је Милошевићева.
Испред Министарства за културу и информисање честитку за велики јубилеј и речи подршке упутила је помоћник министра задужена за културно наслеђе Данијела Манушић, док је о раду библиотеке говорила в. д. директора Наташа Туркић.
Уочи Свечане академије секретар Милошевићева је посетила Градску кућу у Сомбору, где је разговарала са замеником градоначелнице Антонијем Рацковићем и чланом Градског већа задужен за културу Немањом Сарачем. Разговору су присуствовали и помоћници министра за културу Данијела Манушић и Дејан Масликовић.
Фонд сомборске градске библиотеке данас броји преко 360.000 књига и монографских и других публикација, на српском, мађарском, енглеском, француском и немачком језику.
