Нова тумачења: (Не)скривено у великим уметничким делима

Управо тај мали детаљ открива право значење слике изведене као триптих, од три ретабла, попут оних на црквеним олтарима и интерпретираној као критика неморала, приказана почетком и крајем света. Бочне стране се, међутим, могу затворити и на њиховој полеђини налази се још једна слика - прозирна, лебдећа сфера, нека врста прапочетка света. Бош је тиме желео да поручи како слику и саму треба посматрати као неку врсту јајета које ћемо разбијати сваки пут кад се сусретнемо с овим комплексним делом. Отварањем и затварањем слике, наизменично видимо свет који је у покрету и који се губи, као и онај који је тек у настајању, пре него што смо изгубили невиност, наводи се у тексту који је објавио Би-Би-Си.

Ботичели, Рођење Венере: Ветром ношена златна коса на десном рамену Ботичелијеве Венере (1482 - 1486)  насликане за породицу Медичи, није случајни украс на славном ренесансном делу. У питању је спира мирабилис, логаритамска или чудесна спирала, која се често проналази у природи, у пужевој кућици, шкољкама, у тачкама на пауновом репу, овновом рогу, семенкама у сунцокрету итд. Спирала која шапуће у Венерино десно ухо представља откривење најдубљих тајни истине и лепоте.

Климт, Пољубац (1907 – 1908)

Најпознатија слика аустријског уметника Густава Климта, приказује два лика на обали покривеној цвећем на златној позадини. Њихова приљубљена тијела обавијена су раскошном одећом украшеном богатим низом шарених облика и узорака. Поред византијских мозаика, оријенталних мотива и дела француских симболиста, Климт је надахнуће пронашао у медицинским истраживањима свога времена. У години кад је “Пољубац” настао, Беч је брујао о крвним станицама, а Карл Лендстајнер, имунолог заслужан за откривање крвних група, радио је на примени трансфузије крви. Кад се мало боље погледа у огртач жене на слици, међу шареним узорцима могу се видети и мале Петријеве зделице са станицама, које бацају ново светло на познати рад.

Вермер, Девојка с бисерном наушницом: Ако мислите да јасно видите бисерну наушницу како виси с уха “Мона Лизе севера”, (1665) како називају чувени Вермеров портрет девојке с турбаном, промислите поновно. Куглица која је у средишту целе мистерије овог ремек-дела заправо је само оптичка илузија, постигнута с неколико наноса бијеле боје. Ако зажмурите, видећете да не постоји ни квачица која би орнамент требала да придржава на уху девојке. Вермеров бисер раскошна је оптичка илузија, која одражава нашу варљиву присутност у свету.

Мунк, Крик: Дуго се претпостављало да је фигура у “Крику”  (1893) Едварда Мунка темељена на изразу лица смрзнуте мумије коју је аутор видео на Светској изложби у Паризу 1889. Ипак, овај је норвешки уметник био више окренут будућности, него прошлости, а особито га је бринуо муњевит развој технологије. Није ли онда боље претпоставити да га је на истој тој изложби заинтригирао други изложбени експонат, који се надвијао над целим павиљоном - скулптура посвећена Томасу Едисону, голема сијалица испуњена с 20 мањих? Кад се погледају контуре вриштећег лица, не подсећа ли оно управо на застрашујући Едисонов електрични тотем?

Н. Дн.