Максимална подршка очувању и развоју идентитета војвођанских Русина
Баш како што је то било и до сада, Русини ће и убудуће имати нашу максималну подршку у свим сегментима од којих зависи очување њиховог националног, културног и сваког другог идентитета, рекла је вечерас, у Руском Крстуру, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевића.
Говорећи на централној свечаности уприличеној поводом Националног празника Русина који живе у Републици Србији, Милошевићева је подсетила да су они сами за тај празник изабрали дан на који је, давне 1751. године, потписан први званични документ о насељавању 200 русинских породица на простор данашње Војводине.
„Од тада је минуло више од два и по века и за то време је преко ове наше равнице протутњало много бурних историјских мена. Русини су, међутим, и даље ту, као својеврсна константа и, наравно, једна од најлепших нијанси онога што обично с правом називамо раскошним спектром војвођанских различитости. Искрено сам срећна што је то тако данас и што ће, потпуно сам сигурна, тако бити и у времену које долази“, нагласила је она.
Подршка русинској заједнице ће, како је рекла, и даље бити усмерена на службену употребу русинског језика и писма, образовни систем у којем је школовање на том језику обезбеђено од предшколског до факултетског нивоа, све сегменте система јавног информисања и издаваштво и организацију културних и других, за очување самобитности Русина важних манифестација.
„Поред редовног финансирања рада Завода за културу војвођанских Русина као ваше кровне културне институције, прошле године смо, уз остало, подржали и више од 20 пројеката везаних за издаваштво на русинском језику и припрему и реализацију културних и других манифестација у готово свим местима у којима Русини живе. Уз то, веома значајним средствима подржали лист „Руске слово“, а та средства ће ове године бити већа за 12 одсто“, прецизирала је Милошевићева.
Она је подсетила и на недавно обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији.
„Одлука о томе донета је на Великој народној скупштини у Новом Саду коју је, како су забележили хроничари, бираним речима отворио један од осам њених председника, великан вашег народа свештеник Јован Храниловић. Та историјска одлука је била једнодушна, а својим гласовима ју је потврдио и 21 посланик из редова војвођанских Русина. Уз мноштво других прилога које сте у свим областима друштвеног живота дали развоју Војводине који је, у међувремену, уследио, и то вас чини њеним изузетно битним и незаменљивим делом“.
У оквиру централног обележавања Националног празника Русина, у рускорстурској катедрали светог Николе служена је Архијерејска благодарна литургија, а отворене су и изложба портрета најпознатијих свештеника Крстурске парохије „12 посвећених“ и „Крстурске ведуте“ која је обухватила слике са Ликовне колоније „Њаради“.
