СО: Најстарије гробље добило салу са даће
СОМБОР: На највећем и уједно најстаријем сомборском гробљу, Великом православном, завршена је још једна у низу инвестиција овдашње локалне самоуправе, изградња сале за даће, односно места на којем се у складу са устаљеном традицијом уз пригодно послужење Сомборци по последњи пут опросте од својих најближих који последње почивалиште пронађу на овом гробљу.
Укупна вредност инвестиције је око 13 милиона динара, од којих је град Сомбор, као инвеститор, финансирао укупно пет милиона. У склопу објекта је сала за даће капацитета 140 седећих места са комплетно припадајућом кухињом и магацинским простором, као и два пословна простора намењена за продавницу погребне опреме и цвећару.
С обзиром на то да је ово највеће гробље, одлучили смо се да баш овде направимо салу, а с друге стране, трудимо се да пружимо максимално квалитетне услуге, те већ идуће године планирамо нове инвестиције, у намери да се грађанима што више олакша у засигурно најтежим тренуцима, рекао је Горан Нонковић, директор „Простора“, јавног комуналног предузећа, којем су на управљање дата и сомборска гробља.
Новоотворени простор на Великом православном гробљу освештали су свештеници Српске православне црквене општине, а званичном отварању присуствовали су представници Градске управе града Сомбора на челу са градоначелницом Душанком Голубовић. Ова инвестиција је заправо само наставак обимнијих улагања на истом месту. Потпуно је обновљена староставна капелска црквица Успења Пресвете Богородице, а недавно је, како би се повећао капацитет паркинг простора испред Великог православног гробља, овдашње ЈКП „Простор“ завршило и радове на изградњи додатних места, не би ли се посетиоцима гробља омогућило несметано паркирање.
Вечна кућа из турских времена
Ионако неспорно најстарије коначно почивалиште Сомбораца, по свему судећи датира чак од „турског вакта“. Наиме, постојање надгробних споменика без икаквог натписа, од којих су два сачувана у овдашњем Градском музеју, указује на могућност да су Сомборци своје претке на овом месту сахрањивали и знатно пре, још у 17. веку, пошто су споменици тог доба били карактеристични управо по непостојању икаквих натписа о покојнику.
То је до сада представљало велики проблем, јер су посетиоци гробља своје аутомобиле паркирали поред пута и у околне улице што је, опет, нарушавало безбедност свих учесника у саобраћају, посебно пешака. У додатни паркинг површине преко 700 квадратних метара, иначе довољан за 32 возила, уграђено је том приликом 110 тона асфалта, уређен је и приступни пут и прилазна стаза на главном улазу, а омогућен је и приступ паркингу и из Улице Бранка Радичевића, чиме је главна прилазна саобраћајница, Улица Вере Гуцуње додатно растерећена.
Само Велико православно или Светоуспенско гробље иначе је прва и најстарија „вечна кућа“ која је још увек у употреби у Сомбору, пошто постоје материјални докази да се са сахрањивањима на овој локацији почело још почетком 18 века. Најстарији сачувани надгробни споменици потичу из 1713. и 1718.године, четири деценије пре него што ће сомборски милитари, Срби и Буњевци, граничари Хабзбуршког царства, за себе и своју варош исходовати племићку титулу, односно статус слободног и краљевског града, док којег су дошли 1749. године указом императорке Марије Терезије.
М. Миљеновић