Страх не сме да спречи жену да редовно прегледа дојке

Многе жене воде се мишљу да уколико не знају за проблем, он као и да не постоји, а што је већи страх од прегледа, мање се води рачуна. У Специјалној гинеколошкој болници “Генесис” из Новог Сада кажу да је управо страх разлог што многе жене одлазе на преглед дојки тек кад стање постане озбиљно и мора да се лечи. Консултант у овој болници, радиолог професорка др Викторија Вучај-Ћириловић каже како је важно да се препознају први сумњиви знаци, као и да се зна на који преглед треба да се оде и коме да се обрати.

Прегледи дојки код жена изазивају неку врсту страха, нелагодности и стрепње, знатно више него гинеколошки или стоматолошки преглед, те генерално због тога жене често одлажу, избегавају  и не долазе на ту врсту прегледа. Зато је важно да се на све начине потрудимо да жене победе страх од прегледа дојки и да се изборимо са изговорима да се болест догађа неком другом, како је боље да се не зна за болест или да мамографија боли, сматра др Вучај-Ћириловић.

Један од најједноставнијих, а врло делотворних начина да се страх превлада је добро информисање о томе како изгледа преглед, као и који су бенефити уколико се они правовремено ураде. Ти прегледи нису болни, а могу да поштеде од великог бола.

Рано откривање је од изузетне важности, јер што се пре открију промене на грудима, шансе за изечење су велике, чак могу да буду и веће од 90 одсто.

Рак дојке данас може успешно да се лечи. Разговори на ту тему у медијима, стручни конгреси и увођење скрининг програма у нашу земљу су значајно допринели томе да се већи број жена јавља и одазива на ове превентивне прегледе, али, то ипак није довољно, наводи др Вучај-Ћириловић.

Преглед дојки треба до почне око 30. године живота и подразумева клинички и ултразвучни преглед, који би требало да се понавља једном  годишње. Након навршене 40. године живота, саветује се прва, базна мамографија, која се након тога понавља на сваке две до три године у зависности од индикација.

Посебну групу чине особе које имају позитивну породичну анамнезу, на основу које се одређује концепт превентивих прегледа. То су жене код којих је неко у породици имао рак дојке, битно је у у којем животном добу је оболео, коју врсту карцинома је имала особа, какав је хормонски статус. Мамографија је данас „златни стандард“ у дијагностици обољења дојке и не може да се замени неком другом дијагностичком методом. Мамографијом може да се открије рак дојке и две године пре него што тумор постане опипљив.

Директна корист мамографије је у томе што се неки тумори дојке виде само овим прегледом и открије у раној фази када је могућност излечења и преживљавања највећа. Мамографија треба да се уради пре било каквих интервенција на дојкама, као што су пункције, биопсије или хирушке интервенције. Најчешћа предрасуда је да је мамографија штетна и да може изазвати рак дојке, а др Вучај-Ћириловић каже да је то потпуно нетачно.

Мамографија је неинвазивна рендгенска метода и подразумева дозу зрачења која је толико мала да је скоро и занемарљива у односу на друге радиолошке претраге. При мамографском снимању жена прими два пута мању дозу него приликом обичном снимању плућа, двадесет пута мању дозу него при снимању плућа скенером, објашњава др Вучај-Ћириловић.

У “Генесису” саветују женама да за важне одлуке не треба да чекају важне датуме, него да ураде преглед одмах. Да направе свој календар превентивних прегледа и на крају сваког запишу резултат који ће им бити мотив да понове преглед за годину дана. Да редовно раде самопреглед дојки и то једном месечно после 20. године.

Први ултразвук дојке требало би да се уради око 30. године, а прва мамографија око 40. године. Уколико у породици постоји позитивна породична анамнеза на карцином дојке, требало би да се уради БРЦА тестирање.

Креирај и прати здрав стил живота и подели свој календар са онима које волиш, поручују у “Генесису”.

Силиконски имланти нису сметња за мамографски преглед и жена са имплантима се прегледа као и свака друга, а током мамографије не може да дође до цурења силикона.

Симптоми због којих се жене најчешће јављају на преглед су када се напипа грудвицу на дојци или када се осете болови у дојци.

Грудвица или грудвице на дојкама, које су притом и болне, могу да се јаве у предменструалном периоду и након њега да нестану. Оне су у највећем броју случајева безазлене и условљене су хормонским променама у току циклуса. Међутим, уколико жена напипа неку промену у периоду од петог до петнаестог дана менструалног циклуса и уколико та промена не пролази, тада треба обавезно да оде на преглед. У зависности од година и од анамнестичких података, радиолог ће да одреди и алгоритам прегледа, каже др Вучај-Ћириловић.

Сваки 101. пацијент оболео од карцинома дојке је мушкарац, показују најновије статистике, те су превентивни прегледи важни и за њих. Најчешће обољење дојки због кога се мушкарци јављају на преглед је гинекомастија.

У току припреме за поступак вантелесне оплодње, требало би да се уради и ултразвук дојки или мамографија, у зависности од година. Током трудноће и дојења, преглед дојки се ради само у случају јасних индикација и тада се ради ултразвучни преглед, док се мамографија избегава.

У болници „Генесис“  постоји могућност и тестирања на БРЦА 1 и 2 гене, који се ради код жена које имају позитивну породичну анамнезу за карцином дојке. На основу теста може да се закључи да ли неко има повећану опасност за настанак карцинома дојке.

Већина људи зна да се ризик од настанка канцера дојке и јајника наслеђује, али мало ко зна да га могу пренети и мушки чланови породице. Упркос томе што су жене подложније ефектима ових генетских мутација, њих носе и мушкарци.

Због свега наведеног важно је да се подигне ниво свести жена и мушкараца да одлазе на превентивне прегледе, да би се, уколико болест постоји, открила на време, у што ранијој фази када је излечење могуће.

Рак дојке не мора да боли, рак дојке не мора да се напипа, рак дојке може да буде „невидљив“, тако да је важно да се прегледамо редовно и превентивно, препорука је проф. др Викторије Вучај-Чириловић.

Љ. Петровић