Strah ne sme da spreči ženu da redovno pregleda dojke

Mnoge žene vode se mišlju da ukoliko ne znaju za problem, on kao i da ne postoji, a što je veći strah od pregleda, manje se vodi računa. U Specijalnoj ginekološkoj bolnici “Genesis” iz Novog Sada kažu da je upravo strah razlog što mnoge žene odlaze na pregled dojki tek kad stanje postane ozbiljno i mora da se leči. Konsultant u ovoj bolnici, radiolog profesorka dr Viktorija Vučaj-Ćirilović kaže kako je važno da se prepoznaju prvi sumnjivi znaci, kao i da se zna na koji pregled treba da se ode i kome da se obrati.

Pregledi dojki kod žena izazivaju neku vrstu straha, nelagodnosti i strepnje, znatno više nego ginekološki ili stomatološki pregled, te generalno zbog toga žene često odlažu, izbegavaju  i ne dolaze na tu vrstu pregleda. Zato je važno da se na sve načine potrudimo da žene pobede strah od pregleda dojki i da se izborimo sa izgovorima da se bolest događa nekom drugom, kako je bolje da se ne zna za bolest ili da mamografija boli, smatra dr Vučaj-Ćirilović.

Jedan od najjednostavnijih, a vrlo delotvornih načina da se strah prevlada je dobro informisanje o tome kako izgleda pregled, kao i koji su benefiti ukoliko se oni pravovremeno urade. Ti pregledi nisu bolni, a mogu da poštede od velikog bola.

Rano otkrivanje je od izuzetne važnosti, jer što se pre otkriju promene na grudima, šanse za izečenje su velike, čak mogu da budu i veće od 90 odsto.

Rak dojke danas može uspešno da se leči. Razgovori na tu temu u medijima, stručni kongresi i uvođenje skrining programa u našu zemlju su značajno doprineli tome da se veći broj žena javlja i odaziva na ove preventivne preglede, ali, to ipak nije dovoljno, navodi dr Vučaj-Ćirilović.

Pregled dojki treba do počne oko 30. godine života i podrazumeva klinički i ultrazvučni pregled, koji bi trebalo da se ponavlja jednom  godišnje. Nakon navršene 40. godine života, savetuje se prva, bazna mamografija, koja se nakon toga ponavlja na svake dve do tri godine u zavisnosti od indikacija.

Posebnu grupu čine osobe koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu, na osnovu koje se određuje koncept preventivih pregleda. To su žene kod kojih je neko u porodici imao rak dojke, bitno je u u kojem životnom dobu je oboleo, koju vrstu karcinoma je imala osoba, kakav je hormonski status. Mamografija je danas „zlatni standard“ u dijagnostici oboljenja dojke i ne može da se zameni nekom drugom dijagnostičkom metodom. Mamografijom može da se otkrije rak dojke i dve godine pre nego što tumor postane opipljiv.

Direktna korist mamografije je u tome što se neki tumori dojke vide samo ovim pregledom i otkrije u ranoj fazi kada je mogućnost izlečenja i preživljavanja najveća. Mamografija treba da se uradi pre bilo kakvih intervencija na dojkama, kao što su punkcije, biopsije ili hiruške intervencije. Najčešća predrasuda je da je mamografija štetna i da može izazvati rak dojke, a dr Vučaj-Ćirilović kaže da je to potpuno netačno.

Mamografija je neinvazivna rendgenska metoda i podrazumeva dozu zračenja koja je toliko mala da je skoro i zanemarljiva u odnosu na druge radiološke pretrage. Pri mamografskom snimanju žena primi dva puta manju dozu nego prilikom običnom snimanju pluća, dvadeset puta manju dozu nego pri snimanju pluća skenerom, objašnjava dr Vučaj-Ćirilović.

U “Genesisu” savetuju ženama da za važne odluke ne treba da čekaju važne datume, nego da urade pregled odmah. Da naprave svoj kalendar preventivnih pregleda i na kraju svakog zapišu rezultat koji će im biti motiv da ponove pregled za godinu dana. Da redovno rade samopregled dojki i to jednom mesečno posle 20. godine.

Prvi ultrazvuk dojke trebalo bi da se uradi oko 30. godine, a prva mamografija oko 40. godine. Ukoliko u porodici postoji pozitivna porodična anamneza na karcinom dojke, trebalo bi da se uradi BRCA testiranje.

Kreiraj i prati zdrav stil života i podeli svoj kalendar sa onima koje voliš, poručuju u “Genesisu”.

Silikonski imlanti nisu smetnja za mamografski pregled i žena sa implantima se pregleda kao i svaka druga, a tokom mamografije ne može da dođe do curenja silikona.

Simptomi zbog kojih se žene najčešće javljaju na pregled su kada se napipa grudvicu na dojci ili kada se osete bolovi u dojci.

Grudvica ili grudvice na dojkama, koje su pritom i bolne, mogu da se jave u predmenstrualnom periodu i nakon njega da nestanu. One su u najvećem broju slučajeva bezazlene i uslovljene su hormonskim promenama u toku ciklusa. Međutim, ukoliko žena napipa neku promenu u periodu od petog do petnaestog dana menstrualnog ciklusa i ukoliko ta promena ne prolazi, tada treba obavezno da ode na pregled. U zavisnosti od godina i od anamnestičkih podataka, radiolog će da odredi i algoritam pregleda, kaže dr Vučaj-Ćirilović.

Svaki 101. pacijent oboleo od karcinoma dojke je muškarac, pokazuju najnovije statistike, te su preventivni pregledi važni i za njih. Najčešće oboljenje dojki zbog koga se muškarci javljaju na pregled je ginekomastija.

U toku pripreme za postupak vantelesne oplodnje, trebalo bi da se uradi i ultrazvuk dojki ili mamografija, u zavisnosti od godina. Tokom trudnoće i dojenja, pregled dojki se radi samo u slučaju jasnih indikacija i tada se radi ultrazvučni pregled, dok se mamografija izbegava.

U bolnici „Genesis“  postoji mogućnost i testiranja na BRCA 1 i 2 gene, koji se radi kod žena koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu za karcinom dojke. Na osnovu testa može da se zaključi da li neko ima povećanu opasnost za nastanak karcinoma dojke.

Većina ljudi zna da se rizik od nastanka kancera dojke i jajnika nasleđuje, ali malo ko zna da ga mogu preneti i muški članovi porodice. Uprkos tome što su žene podložnije efektima ovih genetskih mutacija, njih nose i muškarci.

Zbog svega navedenog važno je da se podigne nivo svesti žena i muškaraca da odlaze na preventivne preglede, da bi se, ukoliko bolest postoji, otkrila na vreme, u što ranijoj fazi kada je izlečenje moguće.

Rak dojke ne mora da boli, rak dojke ne mora da se napipa, rak dojke može da bude „nevidljiv“, tako da je važno da se pregledamo redovno i preventivno, preporuka je prof. dr Viktorije Vučaj-Čirilović.

LJ. Petrović