Институт за плућне болести у Каменици је српска „Мејо” клиника

Дивови медицине иду ходницима “Мејо” клинике и вероватно је то једна од најбољих болница на свету, али најважније што сам одатле понела јесте сарадња с лекарима из целог света и то је искуство за цео живот, каже доцент др Марија Вукоја из Института за плућне болести Војводине у Сремској Каменици, која је провела годину и по дана на чувеној Клиници “Мејо”, где је завршила постдипломске студије.

У “Мејо” клиници је све импозантно, од саме зграде, па до опреме, али др Вукоја истиче да су најважнији људи који тамо раде.

- На улазу вас дочекају Мештровићева скулптура и Ворхолови радови. Имају најсавременију опрему, добар систем, тамо је инспиришућа средина и заиста може много да се научи. Њихова опрема је врхунска и најсавременија. Док сам тамо боравила, нисам морала да бринем о било чему, о визи или осигурању, јер постоје људи који о томе брину. Заиста су одлични услови за рад, али је Институт у Каменици “Мејо” клиника Србије, што је рекао и мој ментор с Мејо клинике др Огњен Гајић, када је био у посети - прича др Вукоја.

Иако се пре десет година вратила из Америке, др Вукоја је и даље у контакту с колегама из ове болнице, јер Институт за плућне болести Војводине има интензивну сарадњу с “Мејо” клиником.

- Тренутно је Институт један од носилаца ЦЕРТАИН пројекта који се под покровитељством Клинике “Мејо” спроводи у 36 центара на пет континената. Лекари Института, у сарадњи с колегама с “Мејо” клинике и региона, учествовали су у дизајнирању и развоју електронске апликације, како би се стандарди­зовао приступ евалуацији и лечењу најтежих болесника и побољшао квалитет лечења па­цијената - наводи др Вукоја која је шеф Одсека за патофизио­логију дисања у Институту.

ЦЕРТАИН је доступан у електронским формама, на лаптоп ра­чунару или мобилном телефону, као и у папирној форми, а са­држи “чек листе” засноване на доказима, даје подршку клинич­ким одлукама, садржи едукативне модуле за обављање процедура и има могућност документовања интервенција у реалном вре­мену. Помаже у едукацији млађих лекара, а даје и могућност симулације.

- Интензивна јединица Института за плућне болести на челу са доцентом др Јованом  Матијашевићем и др Срђаном Гавриловићем, била је први центар у којем је започео пројекат у сарадњи с Клиником “Мејо”, у који су данас укључени бројни центри широм света. Др Гавриловић је регионални координатор пројеката за Европу, а ја сам главни истраживач глобалног пројекта. Резултати пројекта су позитивни и биће презентовани на годишњем конгресу идуће године у Сан Дијегу - наводи др Вукоја.

Истраживање траје већ три године и сада су при крају, а управо је Институт био пилот-пројекат истраживања, те ће се видети да ли ће се пројекат користити и по завршетку.

Поредећи искуства из Кли­нике Мејо с радом код нас, др Вукоја истиче да код нас једино недостаје више новца за едукацију младих људи, јер се тиме омогућава размена ис­куства и повезаност са другим болницама.

- Тамо је другачија едукација и за сваку специјалност је обавезан научно-истраживачки рад. Међутим, наша интензивна јединица у Институту не заостаје у односу на Клинику “Мејо” што се тиче знања, али су они увек у предности када је реч о опреми. Много се добија ако се улаже у младе, јер ће они једног дана највише да “повуку” и остаће овде. Ја сам пример некога ко се вратио, иако је заиста велики изазов остати у таквом окружењу - каже др Марија Вукоја.

Као интерниста-пулмолог, ова докторка бави се лечењем хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), која доводи до отежаног струјања ваздуха у дисајним путевима, а узрокована је дуготрајним излагањем иритантним гасовима или честицама, најчешће диму цигарете. Др Вукоја истиче да у нашој земљи има 35 одсто пушача, те да се ова болест често открива у каснијој фази, а дијагностикује се спирометријом, која је брза и једноставна метода. И у области дијагностике ове болести успели су да подигну квалитет, кроз сарадњу с Европским респираторним удружењем.

У сарадњи с овим удружењем од 2014. године Центар за патофизиологију дисања на челу с професором др Иваном Копитовићем и др Вукоја, организује Европску школу спи­рометрије, чији је циљ да на националном нивоу унапреди квалитет спирометријских прегледа.

- Сви полазници добијају ме­ђународни сертификат Европског респираторног удружења, као потврду да су обучени да ураде ову врсту прегледа. Институт у Каменици је био једна од првих установа које су учествовале у организацији ове школе, која се данас спроводи широм Европе - наводи др Марија Вукоја, која је и члан радне групе Европског респираторног удружења за спирометрију и предавач школе на европском нивоу, заједно с колегама из Холандије, Велике Британије, Данске и Шпаније.

        Љубица Петровић