Нове публикације Стеријиног позорја

Годишњак садржи и детаљне податке не само о репертоарима, већ и о самим позоришним кућама и запосленима у њима.

Сви позоришни фестивали, њихови програми, имена награђених и чланова жирија, као и смотре, такође су међу страницама овог годишњака, сабрани на једном месту, као подсетник на то које су се све позоришне манифестације догађале у једној сезони.

Посебан одељак посвећен је академијама и факултетима, и њиховим позоришним активностима, испитним представама и наградама које су добијали и студенти и професори. Други одељак бележи активности позоришних музеја и документационо - истраживачких центара у 2017. На крају су дати и селективна библиографија о позоришту и драми, затим индекс аутора, као и учесника у инсценацији, и наслова представа.

Зборник радова “Стерија на позоришним сценама Новог Сада и Војводине (од оснивања Стеријиног позорја до данас)”, објављен у сарадњи са Позоришним музејем Војводине, садржи на ту тему прилоге аутора Саве Дамјанова, Исидоре Поповић, Горана Ибрајтера, Марине Миливојевић Мађарев, Мирослава Микија Радоњића, Снежане Савкић, Зорана Ђерића и Иване Кочи.  Неки од поменутих аутора такође објављују своје прилоге и у другом објављеном зборнику радова, под називом “Савремени домаћи драмски текст на Стеријином позорју (од оснивања Позорја до данас)”. Ту су објављени осврти на прве српске драмске списатељице, поједина дела Борислава Пекића, Љубомира Симовића, Велимира Лукића, Борислава Михајловића Михиза.... Аутори ових радова су: Сава Дамјанов, Марина Миливојевић Мађарев, Снежана Савкић, Зоран Максимовић, Мирослав Мики Радоњић, Зоран Ђерић, Милена Кулић, Исидора Поповић, Горан Ибрајтер и Ивана Кочи.

Влатко Илић, добитник Специјалне Стеријине нараде за режију представе “Сам крај света” Ж.Л.Лагарса 2017, доцент на Факултету драмских уметности у Београду, аутор је књиге “Савремено позориште: Естетско искуство и преступничке праксе”, у издању Стеријиног позорја, за коју напомиње да је још један у низу  доприноса савременом позоришном стваралаштву у нас. “Иако је вероватно да друштвене прилике увек делују неповољно када је реч о уметности, чини ми се да се данас ствараоци суочавају са мноштвом изазова, те да је изузетно важно њихове / наше напоре и теоријски подржати”, наводи Влатко Илић у белешци аутора. Он такође напомиње и да су у настајању рукописа улогу имали и разговори и заједнички рад са другим уметницима, као и пројекат “Теорија извођачких чинова: од драмског театра до друштвених промена”, реализованог под окриљем Академије уметности у Новом Саду.

Поглавља ове књиге: О крају позоришта; Позоришна представа и искуство преступа; Савремено позориште, разврставање; Уметничко дело и проблематика његовог извођења; и Поетике несагласности, указују на проблематику којом се у овој књизи бави Влатко Илић. У размишљањима о томе, Илић наводи на једном месту да се савремено позориште догађа “чак и уколико повесни процеси нису још увек довели до тога да у потпуности разумемо силе које га обликују. Његова пракса је условљена сопственим дисциплинарним наслеђем, као и духом времена, али јој је својствена и тежња ка успостављању искуствених подручја битно различитих од оних одређених нашом свакодневицом, и то када говоримо како о његовим ствараоцима тако и о реципијентима”.

Н. П-ј.