Позорје се залаже за оснивање Позоришног института
Око Нове године, у Стеријином позорју поново се актуелизовала прича о оснивању Позоришног института Србије.
Као што је познато, овакве институције су основане у свим развијенијим културама, као неопходне за развој и унапређење позоришне делатности, на нивоима документационог, истраживачког и других облика научног рада, као и на плану препознатљивости и сарадње у међународним оквирима.
Како сазнајемо од директора Стеријиног позорја, Мирослава Микија Радоњића, идеја о оснивању Позоришног института Југославије у Новом Саду, при Стеријином позорју, потиче још из 1989. године.
– Ратна дешавања и распад земље деведесетих година прошлог века онемогућили су да се то и реализује. У prеthodnih неколико година покренули смо иницијативу да се оснује Позоришни институт Србије, са седиштем у Новом Саду, у прво време при Стеријином позорју, а онда и као самостална институција – наводи Радоњић. – Сасвим је природно да Нови Сад буде седиште будућег института, како због своје богате позоришне традиције, чињенице да се у њему налазе Српско народно позориште, Матица српска, Академија уметности, Стеријино позорје, као и због тога што је професионални позоришни живот на овим просторима започео средином 19. века деловањем Летећег дилетантског позоришта у Новом Саду, које је имало пресудни утицај у оснивању Српског народног позоришта, Хрватског народног казалишта у Загребу, а посредно и Народног позоришта у Београду.
Познато је и то да би идеја о оснивању Позоришног института Србије, у случају своје реализације, ушла у пољу делатности које већ обављају институције попут неколицине позоришних музеја, националних театара, па и самог Стеријиног позорја.
– Неспорно је да Стеријино позорје дуги низ година обавља делатности које се у доброј мери поклапају с активностима једног позоришног института. Позорје, рецимо, већ скоро пола века организује Међународни симпозиујум позоришних критичара и театролога као тријеналну манифестацију, од 1965. објављује часопис “Сцена” који има научне референце, а издавачка делатност, нарочито у prеthodnih десетак година, базирана је на објављивању доктората и научних радова домаћих театролога и историчара позоришта и драмске књижевности – наставља Радоњић. – Стеријино позорје је уназад пет година организовало и велики научни скуп “Драмско дело Бранислава Нушића – традиција и савременост”, у сарадњи са Српском академијом наука и уметности и Матицом српском, и објавило зборник радова са овог сипозијума. У том периоду, такође, оформљен је научни тим при Документационоистраживачком центру Позорја, који чине сарадници са Филозофског факултета у Новом Саду, Академије уметности, из Позоришног музеја Војводине, Српског народног позоришта и Матице српске, између осталих др Сава Дамјанов, др Зоран Ђерић, др Зоран Максимовић, др Марина Миливојевић Мађарев, др Исидора Поповић, који је спровео три истраживачка пројекта (“Стерија на позоришним сценама Новог Сада и Војводине – од оснивања Стеријиног позорја до данас”, “Савремени домаћи драмски текст на Стеријином позорју”, “Српски писци и њихова дела између два светска рата на Стеријином позорју”). И ови пројекти су резултирали објављивањем зборника радова.
У актуелизацији приче око оснивања Позоришног института Србије, остаје да се види да ли ће аргументи из Стеријиног позорја бити довољни као услови за настанак још једне трајније тековине којом ће Нови Сад, Војводина и Србија, моћи да се поносе.
И. Бурић