Никола Тесла је умро на данашњи дан у Њујорку 1943.

На тој годишњој Конференцији, која се одржава уз подршку Генералног Конзулата Србије у Њујорку говориће, како је Танјугу речено, више од 20 учесника из САД, Канаде, Србије, Мексика и Хрватске. 

Умро је у сну, у хотелској соби на Божић, а вест о томе објављена два дана касније, када је његово тело нађено. Урна са Теслиним пепелом пренета је из Њујорка у Београд 1951. и налази се у његовом Музеју.

"Тесла је у хотелу 'Њујоркер' живео последњих десетак година и ту је напустио овоземаљски живот 7. јануара 1943. Хотел нам је зато место окупљања сваког јануара, а у намери да представимо што већи број успешних појединаца које се баве Теслом. Скуп је и својеврсна припрема за 'Tеsla Фест' планиран за јануар 2020. у 'Њујоркеру', и у јулу 2019. у Београду", рекао је председник Тесла научне фондације Никола Лончар.

Споменици великом научнику, подигнуту су и у САД - на Нијагариним водопадима, на Менхетну, у порти цркве Светог Саве у Њујорку и Силицијумској долини.Од 1994. у Њујорку угао 40. улице и 6. авеније, где се налазила Теслина лабораторија, добио назив Угао Николе Тесле.

По Тесли је названа јединица за мерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а Теслина заоставштина је 2003. уписана у регистар Унеска. 

Заслужан је за више од 700 проналазака, а званично је регистровано око 300 његових патената у 26 земаља.

Рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици. Студирао је електротехнику у Госпићу, Грацу и Прагу. У САД је отишао 1884. У Њујорку је живео скоро шест деценија. Краткратко је сарађивао с Томасом Едисоном. 

Прву хидроелектрану на свету изградио је 1895. на Нијагариним водопадима заједно са Џорџом Vеstinghausom, коме је продао власништво над мотором за назименеичну струју.

 Покушавајући да своју идеју о малом уређају који би примао телеграме и шифроване поруке спроведе у дело подивао је први преносни торањ на Лонг Ајланду у Њујорку где му је била и лабораторија. Основна намена торња била је бежична веза преко Атлантског океана а како никада није постао функционалан срушен је 1917. године.

 Тесла је све податке које је прочитао користио као да у себи има библиотеку, због те способности није правио цртеже изума, већ је радио према сликама које је имао у глави.

 Његови најзначајнији изуми су: полифазни систем за пренос наизменичне струје, обртно магнетско поље, синхрони мотор, асинхрони мотор и Теслин трансформатор.

 О Теслином животу постоје бројне књиге и филмови - "Никола Тесла, геније који је упалио свет", "Тајна Николе Тесле" и "Престиж". 

 Председник Теслиног научног центра у Ворденклифу професор Џејн Алкорн каже да је Тесла био веома забринут за пребрзо трошење природних богатства, а желео је и да се користе обновљиви ресурси. У лабораторији је створио вештачко осветљење и испитивао могуће разлике електричне струје на Земљи и на високим објектима. Новчана добит га никада није занимала, због чега никада није имао довољно новца да уради оно што је хтео.

Пријатељи су му били писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар.

Тврдио је да су му потребна само два сата сна, иако је повремено дремао преко дана. Имао је и неке необичне особине - гнушао се накита и округлих предмета, попут бисера, косу никада није дирао, био је опседнут бројем три, а есцајг и посуђе је, пре него што би их употребио, гланцао до савршенства користећи 18 салвета. Свако вече током вечере носио је беле рукавице. Имао истанчан укус, сматрао је да ако човек хоће да буде успешан, мора да изгледа успешно. 

Како наводи портал Брус онлајн, један од учесика скупа заказаног за 12. јануар биће и Теслин библиограф из села Ботуње код Бруса, Милован Матић који ће у Њујоркеру предсавити књигу "Тесла, Паст, Пресент анд Футуре", а који је навео да је градска управа Филаделфије, на иницијативу Тесла научне фондације пре десетак дана одлучила да једна школа у том граду понесе име Николе Тесле.